MAJKA JE 3 PUTA POKUŠALA DA JE UBIJE: "Mislila je da sam LAKA ŽENSKA koja hoće da joj ukrade muža", detinjstvo ove devojke je ZLO

Devojka po imenu Oksana Fisenko (27) provela je celo detinjstvo sa majkom obolelom od šizofrenije. Porodica je znala za njenu bolest, ali niko nije učinio ništa da joj pomogne, kontroliše bolest, a tako pomogne i drugim članovima porodice.

Njen dan se od detinjstva sastojao od vežbanja čitanja od 8 časova ujutru, zatim dva sportska treninga ujutru i uveče, potom učenje jezika i matematike. Gledanje crtaća i kućni ljubimci bili su joj zabranjeni. Kada bi dovela mačku kući, majka bi je izbacila i pretila da će joj polomiti vrat. Ali, jednom prilikom joj je kupila leptirove i učila kako da ih probada iglama, da bi zapamtila da ne treba da sažaljeva životinje.

"Volela sam mamu. Vodila me je na piknike, kupovala igračke, šila odeću za moje lutke. Mama je bila moj svet, dok je tata bio na moru. Jedva da ga se uopšte sećam iz perioda detinjstva", priseća se Oksana.

Kada bi otac došao s mora, majka bi joj branila da ga zagrli jer dobre devojčice to ne rade. Takođe, govorila joj je da je tata loš, da vara mamu i da treba da ga mrzi i uvek bude na njenoj strani. Zapravo, reč je bila o tome da je njena majka bila strašno ljubomorna osoba i da je počela da je smatra svojom konkurencijom, još od kada je napunila 4 godine. To joj je lično priznala mnogo godina kasnije.

Početkom 2000. godina, niko još uvek nije ozbiljno shvatao mentalne poremećaje, pa niko nije obraćao pažnju na mamino ponašanje.

Početak kraja

Kada je Oksana napunila 6 godina, njena majka je počela stalno da govori kako čuje glasove u glavi i kako može da čita misli. Kasnije je počela da govori kako želi još jedno dete - dečaka. Ostala je trudna, a tokom trudnoće dolazila bi u Oksaninu sobu, pokupila sve lutke i bacila ih u đubre, govoreći da je već velika i da treba da odraste i postane starija sestra.

"Kada se beba rodila, mama više nije bila u ovom svetu, bila je negde drugo. Ja sam ga obožavala, menjala sam mu pelene, davala cuclu, ljubila ga... Mama nije htela da ga šalje u vrtić, jer "tamo su drugi ljudi i opasno je". Tako sam ga ja svakog dana posle škole šetala i hranila", poverava se Oksana.

Oksana je svojevremeno trenirala gimnastiku. Na jednom takmičenju, ruke su joj isklizale, pala je na leđa i onesvestila se. Kada se probudila rekli su joj da je diskvalifikovana.

"Mama mi je rekla: Jadnice! Zar je stvarno bilo toliko teško? A onda me je jednog jutra probudila i rekla da idem na takmičenje u plesu i da moram da vežbam. Rekla je da moram da budem u stanju svaki korak da izvedem, inače mi neće dati hranu 7 dana", kroz suze govori Oksana.

Prvi put su se preselili kada je Oksana bila 6. razred. Njena majka nije mogla da bude na jednom mestu, pa je prodavala i kupovala stanove u raznim gradovima i tako su se vrtele u krug. Promenila je šest škola. Njena bolest je napredovala brzo, pa je nedugo zatim postala i agresivna, a najgore je reagovala kada se spomene Oksanin otac. Kada je imala 14 godina, prvi put je zagrlila oca. Majka ju je odmah povukla za kosu i rekla da je laka ženska koja hoće da joj ukrade muža.

"Nakon male mature, ostala sam da prespavam kod prijateljice jer smo živeli van grada. Kada sam se vratila kući, majka me je prvi put udarila. Udarila me je u lice i u rebra. Potom me je tukla celog leta jer bi joj se nešto učinilo da sam uradila, pogledala je kako ne treba, nešto pomislila", tužno će Oksana.

Glasovi u mojoj glavi

Nakon niza godina sumornog života, Oksana je u depresiju i ugojila se 10 kilograma, a majka ju je ismevala zbog toga i namerno kupovala hranu za koju je znala da je nadima. Kada je krenula u srednju školu, njen brat krenuo je u prvi razred. Majka je tada prestala da izlazi iz kuće. Pričala je sama sa sobom neprestano, kao da razgovara sa još nekoliko ljudi.

"Neki "glasovi" u mojoj glavi govorili su mi da je ponižavam, krivim, okretali su me protiv nje. Tukla me je svakog dana, uvek sam nosila duge rukave da sakrijem modrice. Počela je da tuče i brata - njega sam štitila svojim telom", priča Oksana.

A onda, jedne noći probudilo ju je davljenje - majka je pokušavala da je ubije u snu! Govorila joj je da su joj glasovi rekli da je spavala sa sopstvenim ocem! Od te noći, Oksana je često imala gušenja i u potpunosti razvila neurozu.

"Najgore od svega bila je ta njena sugestija. Govorila je da sam ja kriva, da me otac siluje a ja dozvoljavam. Počela sam da ludim zajedno sa njom. Počela sam da joj verujem", tužno se priseća Oksana.

U školi niko nije znao za njene probleme. Dobro je učila i imala lepu odeću koju joj je majka kupovala, kada bi u svetlim trenucima shvatala šta se dešava i da joj pravi pakao od života. Bila je strašno nesrećna, nije jela nadajući se da će da smrša. Nažalost, sa 16 godina razvila je bulimiju. Na 169 cm visine imala je 45 kilograma. Njenom mami se to sviđalo.

"Bio je to najgori period mog života. Tri puta sam završila u bolnici zbog potresa mozga - majka je 3 puta pokušala da me ubije, a jednom je zamalo i uspela. Planirala je da ubije mog oca, a mene je napala nožem. Najzad je primljena u psihijatrijsku bolnicu 2012. godine", kaže Oksana.

Kada je prvi put došla da je poseti, rekli su joj da joj je mama bolesna celog života, da se bolest razvijala najmanje 20 godina i da joj nema pomoći. Bila je u izolaciji. Tog dana joj se sve srušilo. Nije imala razlog da se smeje. Odbijala je da veruje da njenoj mami nema pomoći. Doživela je nervni slom.

Doživotne posledice

Nakon 2.5 meseca u mentalnoj bolnici, njena majka dobila je dijagnozu paranoidne, progresivne šizofrenije. Baka je uzela preuzela njenog brata kod sebe, a ona je ostala da živi sama. Svaki dan je išla u bolnicu kod majke. Videla je kako su od nje lekovima napravili biljku. Krivila je oca što ju je udaljio od majke.

"Uprkos bolesti, moja mama je bila jako pametna. Na kraju je uspela da se pretvara da je dobro, ubedila je lekare da sve razume i da će piti terapiju kako bi mogla da bude dobra majka i supruga. Dali smo joj drugu šansu i bila je zaista divna 6 meseci, a onda me je opet napala tokom perioda pogoršanja bolesti", žali se Oksana.

Njena majka je bila na bolničkom lečenju nekoliko puta, ali lekovi joj nisu pomogli. Sada živi sama, odbija lekove i niko ne ne može da utiče na nju.

Zahvaljujući teškom životu koji je prošla sa majkom, Oksana je diplomirala kliničku psihologiju. Nadala se da će tako nekada moći da joj pomogne.

"Danas sam ja zvanični majčin staratelj i jedina komuniciram s njom. U dubini duše i dalje je volim, ali ne mogu da je opravdam. Jednostavno sam naučila sebe da krenem dalje. Naučila me je puno i zahvalna sam joj na tome", završava Oksana.

Nakon svega, Oksana je 2.5 godine išla na psihoterapiju i uzimala antidepresive. Neurološkim pregledom 2019. godine utvrđeno joj je nekoliko dijagnoza: nervozni tikovi, hronični poremećaj sna, duboka depresija i početna faza epileptičnih napada. Sada boluje i od reumatoidnog artritisa, koji je česta psihosomatska posledica potisnutog besa.

(Kurir.rs/LepaiSrećna/J.M.)

Bonus video: