NEKADA MU SE DIVIO CEO BEOGRAD, A SADA ŽIVI KAO BESKUĆNIK: Potresna ispovest nekadašnjeg baletana neće vas ostaviti ravnodušnim

Čovek, poznatiji pod nadimkom "gospodin sa asfalta", nakon 30 godina bavljenja baletom, završio je na ulici. Nikola Vranić, nekadašnji baletan, beskućnik je već sedam godina.

Neretko se dešavalo da danima ništa nije jeo.

"Na ulicama mog rodnog grada život je zanimljiv, ali sa druge strane, zna da bude i turoban naročito kada ste praznog džepa, pa se desi da i dva-tri dana ne jedem ništa. Bilo mi je dobro do decembra 2017. godine, sve je išlo kao po loju," ispričao je pre dve godine Nikola.

Iako više nema krov nad glavom, stila mu ne manjka. Večito u odelu, sa cvetom na reveru, Nikola deluje kao gospodin pa retko ko na ulici misli da je on beskućnik.

"To je jedino što mi je ostalo, telefon, garderoba, tri-četiri sakoa, košulje, pantalone neke. Ko još nosi na 30 stepeni zimske cipele - jedino njih imam, moram da skupim da kupim neke sandale, nešto lagano. Ja uglavnom moje stvari držim na hemijskim čišćenjima, u dve radnje sam zamolio da mi oni drže to, kad sam pri novcu odem, pokupim košulju ili sako," kaže Vranić.

Svoju karijeru započeo je davne 1994. godine ali, nažalost, porodična tragedija odnela mu je sve. Ostao je bez posla, prodao stan, vremenom je potrošio sav novac i ostao potpuno sam i bez krova nad glavom.

"Balet! Mogao sam da živim od toga, solidna su bila i primanja kada su premijere, išli smo i na gostovanja. Zagreb, Sarajevo, dnevnice dobijete. Što kažu u onoj pesmi "naše mame, naše tate parama nas zasipaju", e, tako sam ja živeo bez preterivanja i ništa mi nije falilo. Sada slabije igram, ali kada se desi neki performans - da. Probao sam na ulici neku pantomimu, pa su me onda ovi sklonili sa ulice. Mora sve da se promeni, ništa ne traje večno," govori Nikola.

Vranić trenutno nema nikakva primanja. Jedini prihod dobije kada pruži svoju kapu pa mu ljudi u prolazu, ili nakon kratkog razgovora s njim, ubace koji dinar. Međutim, njegov prvo veličanstven pa sada težak život, bio je inspiracija reditelju, Jugoslavu Nikoliću, koji je snimio film "Beskućnik Dendi" posvećen upravo nekadašnjem baletanu.

"Slobodni umetnici su u teškom položaju, ne samo zbog toga što država ne brine o njima ili ih se seti u nekim trenucima i da im milostinju, ali i ostali ljudi, znate i sami kako se teško živi," izjavio je reditelj.

Nikola je priznao da se u jednom periodu smučio sam sebi.

"Imao sam ja period kada sam imao kosu, zapuštenu bradu, stvarno sam izgledao kao oni najgori beskućnici. Tako sam izgledao dok se jedno jutro nisam smučio sam sebi i sa ulice otišao u prvu berbernicu," kazao je Vranić.

Pravo iz berbernice otišao je u pozorište, koje redovno posećuje kada uspe da skupi za kartu ili kada se osoblje smiluje da ga pusti da besplatno prisustvuje predstavi.

Nikola je, jednom prilikom rekao, da nije ni sanjao da ćega sve ovo snaći i da će njegova životna priča završitit na hladnom betonu.

"Ulica nosi sve i svašta, na ulici i učite mnogo toga, ali bih voleo da se sklonim sa nje. Svuda sam ja spavao, pre sam se smejao onim prolazima na Terazijama, kad vidim te beskućnike kao što sam ja sada. Čak sam se i gadio što moram da prođem pored njih, osećaju se i mislim "samo ovo nikad da mi se ne desi", a onda sam se ja našao u tome. Onda sam spavao u parku, pa u nekom ulazu," priseća se Vranić.

Srećom, Nikola na ulici nema toliko neprijatnih situacija, ljudi su uglavnom ljubazni i dragi prema njemu.

"Više je bilo prijatnih trenutaka od kad sam na ulici, nego neprijatnih. Najdraže mi je kada neko zastane, pa 'ajde što mi da nešto finansijski, nego zastane pa popriča sa mnom, meni puno srce! Sećam se jednog dečaka, došao je i gleda li gleda u mene i mama mu kaže: "Nemoj tako da gledaš, nepristojno je", a on kaže: "Čiko, jel smem da te povučem za bradu", a ja sam tad imao dugu bradu i on me povuče i kaže: "Što si ti tužan?" priseća se Nikola.

(Kurir.rs/J.M.)

Bonus video: