Meri Bel, iz Njukastla u Engleskoj, imala je samo 10 godina kada je zadavila svoju prvu žrtvu, četvorogodišnjeg Martina Brauna, nakon čega je njegovoj porodici počela da ostavlja jezive poruke priznanja. Dva meseca kasnije, Meri je ponovo počinila bizaran zločin, kada je ubila i oskatila trogodišnjeg dečaka, Brajana Hovea.
Te davne, 1968. godine, pokušala je da udavi još nekoliko druge dece i, u porukama koje je redovno ostavljala, svima je stavljala do znanja da želi da nastavi da ubija. Srećom, u svojim namerama nije uspela jer ju je policija ubrzo privela.
Nakon 12 godina provedenih iza rešetaka, na slobodu je puštena sa svoje 23. godine.
Surovo vaspitanje Meri Bel
Meri Bel rođena je 26. maja 1957. godine. Dete je prostitutke, Beti MekKriket, koja ju je maloletna rodila u svojoj šesnaestoj godini. Još dok je bila trudna sa Meri, bilo je očigledno da je nije želela. Tokom porođaja, dok se sve majke raduju svojoj deci, Beti je konstantno ponavljala - "Vadite ovu stvar iz mene, sklonite je."
Od prvog dana Merinog rođenja stvari su išle nizbrdo. Beti je često išla na "poslovna putovanja" u Glazgov i ostavljala sirotu Meri bez zaštite i nadzora. Naime, za Meri, to su bili momenti predaha jer su joj oni provedeni s majkom bili pakao. Konstantno je trpela kako fizičko, tako i psihičko zlostavljanje od strane svoje majke.
Mržnja Merine majke bila je toliko velika, da je čak jednom pokušala da je proda nepoznatoj ženi, ali se tu zadesila njena tetka i sprečila je. Takođe, Meri je često bila i žrtva bizarnih nezgoda. Jednom je sama od sebe "pala kroz prozor", a nedugo zatim se "slučajno" predozirala pilulama za spavanje.
Dok mnogi tvrde da je Beti želela po svaku cenu da se otarasi mlade Meri, postoje oni koje smatraju da su njeni pokušaji povređivanja svoje ćerke posledica Minhauzenovog sindroma od kojeg je bolovala, poremećaja u kom postoji potreba za preuveličavanjem i konstantnim privlačenjem pažnje okoline.
To je potvrdila i Meri Bel, u svojim kasnijim izjavama, u kojima je potvrdila da ju je majka konstantno zlostavljala, kao i da je počela da je podvodi tj. prodaje za seksualne usluge, kada je imala samo četiri godine.
Da je Meri bliska sa smrti od mladih dana, potvrđuje i priča u kojoj je, na njene oči, njenog najboljeg prijatelja pregazio i usmrtio autobus, kada su imali samo pet godina.
Kada se sumiraju sve ove priče, nije nimalo iznenađujuće što je do svoje desete godine Meri postala povučeno i manipulativno dete, uvek tražeći razlog da agresivno pristupi situaciji.
Opsednutost smrću i njeno prvo ubistvo
Nekoliko nedelja pre nego što je počinila prvo ubistvo, Meri Bel je počela da se ponaša veoma čudno. Tog 11. maja 1968. godine, Meri se igrala sa trogodišnjim dečakom koji je završio teško povređen, nakon što je "pao" sa vrha skloništa od vazdušnih napada. Njegovi roditelji nisu ni sumnjali ni na trenutak da bi Meri mogla da bude odgovorna za to.
Već sledećeg dana, tri majke otišle su u policiju i prijavile Meri da je pokušala da udavi njihove mlade ćerkice. Policija je izašla na teren ali, nakon kratkog ispitivanja, samo su joj održali predavanje, ali optužbe nisu podigli.
Zatim, tog kobnog 25. maja, samo dan pre Merinog rođendana, u napuštenoj kući u Skotsvudu u Engleskoj, Meri je zadavila svoju prvu žrtvu, četvorogodišnjeg dečaka, Martina Brauna. Nakon što je počinila gnusno ubistvo, Meri je napustila mesto zločina i otišla da se igra sa svojom pirjateljicom Normom, ali su ih presrela i pretukla dva dečaka iz komšiluka, koji su pronašli telo i bili sigurni da je Meri to uradila.
Policija je bila načisto zbunjena ovim slučajem. Pored malo krvi i pljuvačke na licu dečaka, nije pronađen nijedan drugi dokaz niti bilo kakvi tragovi nasilja. Ali, pored tela su pronašli praznu bočicu lekova protiv bolova. Bez ikakvih drugih dokaza, policija je zaključila da je siroti Martin umro od predoziranja pilulama pa su njegov slučaj otpisali kao "nezgodu".
Međutim, samo 10 dana nakon Martinove smrti, Meri Bel se pojavila na pragu kuće dečakovih roditelja i od njegove majke tražila da ga vidi. Kada joj je Martinova mama rekla da je on preminuo, Meri je rekla da zna, ali da želi da vidi njegov leš u sanduku, na šta joj je uznemirena majka zalupila vrata ispred nosa.
Nedugo zatim, Meri i njena prijateljica Norma provalile su u obdanište u koje je išao Martin, uništile ga i celog oblepile porukama u kojim je Meri priznala da je odgovorna za njegovo ubistvo, kao i da će sigurno ubiti opet. Policija ovo nije shvatala ozbiljno, već je pretpostavila da je u pitanju morbidna šala.
Nekoliko noći kasnije, i Meri i Norma su uhvaćene u školi - ali pošto su jednostavno lutale dvorištem, kada je policija stigla samo ih je isterala napolje. U međuvremenu, Meri Bel je svojim drugarima iz razreda sve vreme govorila da je ubila Martina Brauna. Njena reputacija manipulatora i lažova sprečila je bilo koga da njene tvrdnje shvati ozbiljno. Sve dok se još jedan dečak nije pojavio mrtav.
Jezivo ubistvo Brajana Haua
Dva meseca nakon prvog ubistva, 31. jula, Meri Bel i njena prijateljica Norma ubile su trogodišnjeg Brajana Haua. Ali ovog puta, Meri je podigla zločin na viši nivo, pa Brajana nije samo zadavila, već mu je telo unakazila makazama, iskasapivši mu butine i penis.
Kada je Brajanova sestra otišla da ga traži, Meri i Norma su se ponudile da joj pomognu, pa su zajedno sa njom pretražile čitav komšiluk, a Meri je čak pokušala da navede sestru među betonske blokove, gde su sakrile njegovo telo, ali uplašena Norma je rekla da on sigurno nije tamo, pa je Brajanova sestra produžila dalje.
Kada je Brajanovo telo konačno pronađeno, komšiluk je uhvatila panika jer su sada već dva dečaka bila mrtva. Policija je intervjuisala lokalnu decu, nadajući se da je neko video nešto što bi dovelo do osumnjičenog. Bili su šokirani kada se vratio izveštaj patologa u kom je bilo napisano da se, nakon što mu se telo ohladilo i krv povukla, na Brajanovim grudima pojavilo slovo "M" koje je neko urezao žiletom.
Meri i Norma se nisu baš potrudile da prikriju svoje zlodelo. Kada ih je policija propitivala, Norma je bila van sebe, a Meri je izbegavala svaki kontakt, pogotovo kada su joj rekli da znaju da je, toga dana kada je ubijen, bila sa Brajanom.
Na dan Brajanove sahrane, Meri je primećena kako krišom stoji kod njegove kuće. Čak se i smejala i trljala ruke kada je videla njegov kovčeg. Zbog toga ju je policija pozvala na drugi razgovor, a Meri je, osetivši da se sve više sumnja na nju, izmislila priču o tome da je videla osmogodišnjeg dečaka iz komšiluka kako udara Brajana, malo pre nego što će nestati. Takođe je napomenula da je dečak sa sobom imao par slomljenih makaza i to je bila njena kobna greška jer je informacija o sakaćenju makazama bila skrivena od štampe i javnosti. Taj detalj bio je poznat samo istražiteljima i još jednoj osobi - Brajanovom ubici.
Međutim, pošto je Meri bila nesalomiva, policija je pozvala njenu prijateljicu Normu, koja je podlegla pritisku ispitivanja i priznala da je bila, samo, prisutna tokom ubistva Brajana Houa. Nakon dobijenog priznanja, policija je optužila i Meri i Normu, pa im je obema bio zakazan datum suđenja.
Suđenje Meri Bel i Normi Bel (sa kojom nije bila u srodstvu)
Na suđenju, tužilac je rekao sudu da je Meri Bel izvršila ubistva „isključivo zbog zadovoljstva i uzbuđenja“, dok ju je britanska štampa okarakterisala kao "zlorođenu“. Porota se složila sa tvrdnjama, ali su joj ipak presudili za ubistvo iz nehata, jer su sudski psihijatri zaključili da Meri Bel pokazuje „klasične simptome psihopatije“ i da se ne može smatrati potpuno odgovornom za svoje postupke. Sa druge strane, njenu prijateljicu Normu Bel proglasili su nevoljnim saučesnikom koji je pao pod loš uticaj, pa su je stoga pustili na slobodu.
Pošto je sudija zaključio da je Meri opasna osoba i ozbiljna pretnja drugoj deci, osudio ju je na neodređenu zatvorsku kaznu.
Gde je Meri Bel sada?
Nakon 12 dugih godina, sudski psihijatri i ostali nadležni bili su zadovoljni napretkom i lečenjem Meri Bel, pa su je pustili na slobodu, 1980. godine. Naime, iako na slobodi, Meri je ostala na doživotnoj uslovnoj kazni, ali kao zaštićeni svedok pa je dobila novi identitet kako bi joj pružili šansu za novi život i zaštitili od tabloida.
Uprkos tome, bila je primorana da se seli nekoliko puta da bi izbegla proganjanje novinara i šire javnosti, koji bi nekako uvek pronalazili načine da joj uđu u trag. Stvari su se pogoršale, nakon što je Meri, 1984. godine, dobila ćerku koja nije znala za zločine svoje majke sve do svoje 14. godine, kada je novinar jednog tabloida uspeo da dođe do Merinog vanbračnog muža i preko njega sve sazna i objavi, uključujući i njen novi identitet i adresu. Čim je vest stigla u etar, gomila novinara opkolila je njenu kuću, a Meri i njena ćerka morale su da pobegnu odatle sa posteljinom preko glave.
Iako mnogi smatraju da ne zaslužuje, po nalogu suda, Meri Bel i njena ćerka su i dan-danas pod zaštitom i žive život pod drugim imenima, na tajnoj adresi, pa joj se tu gubi svaki trag.
Ipak, zajedno sa Mirom Hindli i Džoanom Denehi, ona je i dalje među najzloglasnijim ubicama u modernoj istoriji Velike Britanije, što je navedeno na portalu "All Thats Interesting".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
