BLIZNAKINJE MAŠU I DAŠU UKRALI PO ROĐENJU: Mučili ih JEZIVIM EKSPERIMENTIMA, jedna postala PSIHOPATA, a smrt im je bila BIZARNA

One su bile najstarije sijamske bliznakinje na svetu, spojene svojim telima od kukova na dole, sve dok 2003. godine, u svojoj 53. godini nisu preminule, a ovo je njihova životna priča.

Kako je navedeno na portalu "Dejli Mejl", Batlerova se sprijateljila sa Mašom i Dašom i rekla je da, uprkos tome što su delile iste gene i telo, sestre su imale potpuno različite ličnosti. Jedna je bila okrutna, dominantna "psihopata" koja je bila "emocionalno nasilna" prema svojoj brižnoj, empatičnoj sestri koja je ostala nežna i ljubazna i čeznula za normalnim životom.

„Uopšte ne sumnjam da je Maša bila psihopata, sigurna sam da bi označila sve potrebne kvadratiće na psiho testu. Daša je, nasuprot njoj, živela u emotivno nasilnoj vezi, slično kao kad, u životu, neki ljudi nabasaju na takvog partnera. Ali dok ti ljudi imaju priliku da odu, Daša bukvalno fizički to nije mogla," rekla je Batlerova, koja ih je upoznala 1988. godine, pa nastavila:

„Maša je uskratila Daši sve za čim je ikada čeznula– šansu za ljubav, vezu sa majkom, posao, pa čak i ono što je najviše želela: odvojeno telo.“

Naime, novinarka Batler, napisala je roman, zasnovan na njihovim životima, pod nazivom "Što manje znaš, čvršče spavaš", u kojem je pružila fascinantan uvid u tragični život ovog para i time, ponovo, pokrenula debatu oko ovakvih slučajeva.

Živele su kao zamorčići

Skoro odmah nakon što su se rodile, carskim rezom januara 1950. godine, oteli su ih od njihove majke Jekaterine, kojoj su rekli da su joj bebe umrle ubrzo nakon porođaja. Međutim, Daša i Maša su odvedene u pedijatrijski institut Akademije medicinskih nauka u Moskovskoj oblasti, da bi se koristile kao medicinski zamorčići. Kao što smo već pomenuli na početku teksta, devojčice su delile krvni sistem, ali su imale odvojene nervne sisteme, pa su ih smatrali idealnim subjektima za istraživanje.

Naučnici su vršili okrutne testove. Prošle su sve - od višednevnog lišavanja sna pa do ekstremne gladi i intenzivnih promena temperature. Čak su znali i da ubadaju jednu iglama da bi videli da li će druga reagovati i kako. Takođe, dok su jednu potapali u kadu sa ledom, drugoj su merili temperaturu da bi videli da li će se promeniti. Mučili su i maltretirali sve dok jedna nije dobila boginje a druga ne, kada su shvatili da njihov odvojen nervni sistem zapravo znači da, ako je jedna ugrožena, ne znači da druga neće biti dobro, već naprotiv.

Naterala sestru da se napije

Godine 1956. Daša i Maša su prebačene u Centralni naučno-istraživački institut za traumatologiju i ortopediju.

Osam godina su bile skrivene od javnosti, na dečjem odeljenju, pre nego što su prebačene u internat za decu sa motoričkim oštećenjima u južnoj Rusiji.

"Kao odrasle žene, blokirale su traume iz svog detinjstva. Kada sam pomenula Daši i Maši da su bile podvrgnute okrutnim eksperimentima od rođenja do svoje šeste godine, rekle su mi da ne mogu da se sete. Sećale su se samo srećnih trenutaka kao, na primer, kada im je medicinska sestra donela igračku," kaže Batlerova i dodala da se, pri jednom podsećanju, Maša brecnula na nju i rekla da doktori nisu krivi, već da su samo radili svoj posao.

„Imale su svoja srca i pluća, ali su delile zalihe krvi, tako da su se, kada bi jedna popila alkohol, obe su bile pijane. Ali Maša zbog refleksa grčenja nije mogla da pije, pa je terala Dašu da to radi umesto nje, što je ona radila iako je mrzela alkohol," ispričala je Batlerova.

Posesivna "ljubav"

Prema rečima Batlerove, Daša je čeznula za normalnim životom. Čak se i duboko zaljubila u jednog dečaka, ali im je Maša uskratila šansu za sreću.

„Dečak joj je zaista uzvratio ljubavlju i toliko se trudio da Mašu privoli na svoju stranu, ali ona je bila posesivna. Niko nije mogao da ima Dašu sem nje," ispričala je novinarka.

Kako je medicina napredovala, mnogi lekari su se nudili da razdvoje devojčice, ali ih je Maša sve odbila. Čak im je i novinarka ponudila jednu takvu šansu i lično im dostavila pismo britanskog hirurga, kojem je specijalizacija bila baš razdvajanje sijamskih blizanaca.

„Daša je bacila pogled na Mašu, očiju punih nade, ali Maša je, gledajući pravo ispred sebe, odmah rekla „njet“. Ona je imala toliki uticaj na nju da, čak i kada su, 1985. godine, pronašli njihovu rođenu majku, Jekaterinu Krivošljapovu, Maša je bila ta koja nije dozvoljavala da se taj odnos izgradi, iako je Daša želela suprotno. Tokom života, upoznale su i njihovu braću, ali Maša nije želela da ima ništa s njima jer su izgledali normalno," ispričala je Batlerova.

Čak i nakon smrti - Daša je bila lojalna

Nakon apela na televiziji, sestre su se preselile u Dom za veterane rada, gde su im uslovi za život bili znatno poboljšani.

„Želela sam da napišem knjigu i pokažem ljudima koliko je Daša bila slatka. Morate priznati da, nakon njihovog tragičnog detinjstva, to je zaista trijumpf. Uprkos toksičnoj dinamici, na kraju dana, njih dve su prošle kroz mnogo toga zajedno i imale su jedna drugu. Očigledno su se duboko volele," ispričala je Batlerova i dodala da, nakon što je, 17. aprila 2003. godine, Maša umrla od srčanog udara, Daša je umrla 17 sati kasnije od trovanja zbog toksina u krvi koji su nastali nusproduktima Mašinog tela, koje više nije bilo živo.

(Kurir.rs/J.M.)

Bonus video: