Velike ljubavi iz mladosti, čak i ako se životni putevi dvoje ljubavnika raziđu, zauvek su sačuvani u njihovim srcima. To potvrđuje i priča jedne Dine, koja priznaje da je ljubav svog života prepustila drugoj ženi, a sve zbog sopstvenog ponosa. Kontaktirala ga je posle više od četiri decenije i danas su prijatelji na Fejsbuku.
Gospođa Dina ima 64 godine i da je tri godine udovica. Želela je da poverljivo podeli lepe i istovremeno tužne trenutke svog života, ali i one vezane za njen ljubavni život.
„Imala sam 17 godina, a moja velika ljubav u to vreme imala je 20 godina. Nakon spontanog upoznavanja, počeli smo da se zabavljamo. Ljubav je bila obostrana, voleli smo se i uživali u zajedničkim trenucima. Upoznao me je sa svojom porodicom, koja me je srdačno primila svaki put kada bismo ih posetili. Tako je bilo i sa mojom porodicom, on ih je voleo i oni su voleli njega“, piše na početku.
A onda je, nastavlja, došao dan kada je morao u vojsku.
„Bio je to veoma težak rastanak za nas. Pre odlaska je predložio da se verimo, ali ja nisam pristala jer sam mislila da se nismo dovoljno upoznali, što sam mu i rekla. Bio je veoma tužan, ali me je razumeo i prihvatio moje mišljenje. Redovno smo se dopisivali, nestrpljivo sam čekala svako pismo“, povera se Dina.
Fatalne lažne glasine
„Mislim da nije potrebno opisivati emocije koje bi me preplavile čitajući njegova pisma, svaki put bih plakala. S vremena na vreme dolazio je kući na otpust, a kada smo odlazili, iznova smo zajedno plakali i kleli se u večnu ljubav. Sve je bilo kao u ljubavnim filmovima dok me jedno njegovo pismo nije donelo veliko razočarenje. Napisao mi je: Prevarila si me. Napisala sam mu da to nije tačno i pitala ga odakle mu ta ideja. Ni dan-danas ne znam ko mu je tako nešto rekao“.
„Rekao je da me je neko video kako šetam gradom sa momkom u naručju. Dani su mi prolazili u plaču i bolu. Kada je došao iz vojske, iznenadio me je poziv mlađe sestre da izađem van kuće jer me je čekao napolju i želeo da razgovaramo.“
„Znam da je to bio trenutak o kojem sam sanjala i zaista sam želela da se pojavi i zamoli za oproštaj, ali sam kroz suze rekla svojoj porodici da ne mogu da izađem. Imala sam svoje mišljenje i ostala sam pri njemu. Bolelo me je bez kraja! Sada znam da je to bila neka vrsta ponosa. Kada je otišao, znala sam da je zauvek“, njene reči i danas posle četiri i po decenije zvuče tužno.
Ona u Danskoj, on u Americi
„Prolazili su dani i godine mog bola. Njegov rođak, od koga sam čula da se oženio, radio je u firmi u kojoj sam se ja zaposlila. Gušili su me praznina i bol u srcu i duši. Vreme je prolazilo, dobio je ćerku i dao joj ime po meni. Imala sam nekoliko kratkoročnih veza, ali u svima sam bila opsednut njime i sve sam upoređivala sa njim. Udala sam se za čoveka koji me je privukao svojim zaista lepim crtama lica. Imali smo dva sina u braku, lepo smo živeli u nastojanju da naši sinovi dobiju neophodnu ljubav i obrazovanje, što se na kraju i ostvarilo”, nastavlja Dina.
Tokom rata njena porodica se preselila u Dansku.
„Otišli smo u Dansku, a moja nezaboravna ljubav živi u Americi. Danas imam 64 godine, muž mi je umro pre tri godine. Otprilike godinu dana nakon njegove smrti, želela sam da stupim u kontakt sa svojom bivšom ljubavlju, pa sam mu se javila porukom."
Nema mesta za žaljenje
„Odgovorio mi je da hoće da me pozove. Razgovarali smo i sada smo prijatelji na Fejsbuku. Šaljemo jedno drugom poruke, a on meni takođe šalje pesme o našoj ljubavi. Moram da priznam da sam pregledala njegove fotografije i postove koje je postavljao prethodnih godina i pronašala pesme koje govore o nekadašnjoj ljubavi koja se ne zaboravlja. Poželela sam mu srećnu budućnost u ljubavi sa svojom porodicom. Duboko u srcu još uvek nosim tu ljubav, ali sudbina nije bila na našoj strani“, završila je svoju dirljivu ispovest gospođa Dina.
Da li se vi sećate vaše prve velike ljubavi?
(Kurir.rs/MojeVrijeme/J.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
