Opadanje kose, mučnina, povraćanje, dijareja, anemija i leukopenija su nuspojave lekova

Svako ko je preživeo rak i morao da prođe kroz terapiju citostaticima zna koliko je ona bila teška. A s druge strane, doprinela je poboljšanju stanja. Znamo da zbog citostatika može da opadne kosa, da dobijete anemiju, leukopeniju, osećate mučninu, povraćate i imate dijareju. To je tako i mora da se izdrži. Jer citostatici su razlog što su neke od neizlečivih bolesti postale izlečive. Jedan od primera su neki oblici leukemije i limfoma.

Dr Vladimir Kovčin, onkolog i direktor KBC “Bežanijska kosa”, kaže za Dr Kurir da su neželjena dejstva citostatika uslovljena njihovim delovanjem na organizam.

- Princip njihovog dejstva je da ubijaju ćelije koje se brzo dele. Zbog ovakvog delovanja citostatici prvenstveno ubijaju maligne ćelije, koje se najbrže dele, ali kao kolateralnu štetu ubijaju i sve ostale. Zato se najviše oštećuju tkiva koja su u procesu regeneracije i deobe, kao što su krvne ćelije, ćelije sluznice, korena kose. Citostatici ne ubijaju ćelije koje se ne dele, odnosno tkiva koja ne rastu. Posledično, javljaju se neželjena dejstva u vidu opadanja kose, smanjenja broja krvnih ćelija ili anemije, leukopenije, mučnine, povraćanja, dijareje - kaže dr Kovčin.

Prema njegovim rečima, u takozvanim pretkliničkim i kliničkim fazama ispitivanja lekova dobro su proučena neželjena dejstva svih citostatika, a većinu njih moguće je predvideti, neke čak moguće sprečiti ili ublažiti.

- Srećom, najveći broj neželjenih dejstava je prolazan. Primena citostatika u onkologiji je nužno zlo. Datira od kraja Drugog svetskog rata, kada je intravenski primenjen prvi citostatik “mustargen”, koji je doprineo mogućnosti izlečenja Hočkinovog limfoma. Interesantno je da je taj lek zapravo bio bojni otrov - plikavac koji je korišćen u Prvom svetskom ratu - objašnjava on.

Prema rečima dr Kovčina, takođe je interesantno što je jedan od najstarijih citostatika, 5-fluorouracil, sintetisan davne 1957. godine i još je u upotrebi.

- Efikasan je u lečenju karcinoma debelog creva i dojke. Danas se u cilju povećanja delotvornosti i smanjenja toksičnosti stalno unapređuju i stvaraju novi citostatici, pa je i uspeh u borbi protiv raka sve veći. Ipak, zbog svoje specifičnosti, citostatici pored lekovitog svojstva imaju i razorno dejstvo na organizam pacijenta - ističe taj stručnjak.

Citostatici nezamenjivi

Dr Vladimir Kovčin kaže da citostatici, iako su dugo bili glavno oružje u borbi protiv raka, imaju drugačiju budućnost.

ŽAntrfile Text:- S pojavom takozvane biološke terapije kao što su upotreba monoklonskih antitela ili inhibitora enzima u ćelijama, ili vakcine, citostatici polako gube svoj primat u onkologiji, međutim, i dalje su neizostavni deo rutinske terapije - ističe on.