Nastanak snova vezuje se za REM fazu spavanja tokom koje dolazi do brzih pokreta očnih jabučica

Da li ste se zapitali zašto sanjamo? Kako nam materijalni mozak pravi nematerijalnu manifestaciju u vidu slika, situacija, glasova, muzike u snovima? Zašto nas ili neke druge ljude koje sanjamo stavlja baš u takav kontekst ili situacije? Sigurno su to poruke nesvesnog.

Ali kakve i zbog čega? Zašto baš u određenom životnom trenutku mnogo sanjamo, a nekada se desi da mesecima ne možemo da se setimo šta nam je tokom noći došlo u san? Da se razumemo, san je fiziološka funkcija mozga.

Ali i jedan od najznačajnijih elemenata psihičkog života. Ujedno i jedna od najvećih misterija nauke. Neki stručnjaci idu dotle da navode da su snovi naše "dodirne tačke" u ovoj realnosti sa nekim drugima, paralelnim, koje su svuda oko nas.

Dr Jelena Krstić, specijalista psihijatrije u KBC "Dragiša Mišović", za Dr Kurir objašnjava da su snovi stanja takozvane visoke cerebralne i niske fizičke aktivnosti i da svi ljudi sanjaju bez obzira na to da li se toga sećaju ili ne.

- Nastanak snova vezuje se za fazu spavanja tokom koje dolazi do brzih pokreta očnih jabučica (Rapid Eyes Movement), koja se naziva REM faza. Taj period zauzima 20 do 25 odsto vremena koje odrasla osoba provede spavajući. Sadržaj snova određuju individualna iskustva pojedinca. Njih često čine delovi svakodnevnih situacija, ali sa bizarnim i neverovatnim odlikama. Prema psihoanalitičkim teorijama, snovi predstavljaju "kraljevski put u nesvesno" i njihovom analizom mogu se otkriti različiti konflikti koji su potisnuti. Takođe, značajni životni događaji, neostvarene želje, kao i traumatska iskustva, mogu dugo da se ponavljaju i intenzivno preživljavaju i u snovima - kaže ona.

Kako dr Krstić navodi, istraživanja su pokazala da se tokom osam sati spavanja, u proseku sanja dva sata. Međutim, da li će se osoba sećati snova, zavisi od faze spavanja u kojoj se probudila.

- Ukoliko je do buđenja došlo tokom REM faze, veća je verovatnoća da će se osoba sećati snova. Često se dešava da ljudi veruju da ne sanjaju, a zapravo se samo ne sećaju sna. Inače, tokom spavanja aktivnost pojedinih delova čeonih regiona mozga je smanjena, što je razlog za slabu racionalnu kontrolu nad događajima u snu. S druge strane, drugi delovi mozga su aktivniji, pogotovo oni koji regulišu emocije i strah, čime se objašnjava intenzivni emotivni naboj u snovima, koji često uključuje intenzivan strah ili druge prijatne i neprijatne emocije - istakla je sagovornica Dr Kurira.

Veliki značaj snova

Događaji u snovima nisu samo orijentisani ka prošlosti i sadašnjosti, već i budućnosti, kreativni su i mogu da nam pomognu u rešavanju problema.

- Snovi imaju i ulogu u emocionalnoj regulaciji jer pripremaju osobu za rešavanje emocionalnih konflikata. Takođe, novije teorije ističu da u snovima dolazi do reaktivacije i dalje konsolidacije novih saznanja koja su stečena neposredno pre budnog stanja i tokom njega. Te teorije pokazuju mogući značaj sna u reprocesuiranju svih informacija ka dugotrajnom memorisanju, odnosno pamćenju - objasnila je doktorka Jelena Krstić.