Grčenje udova, podrhtavanje tela, gubitak svesti samo su neki od simptoma ove bolesti

Imate epilepsiju. Znamo da je to teško. Stalno čekate kad će sledeći napad. Ne mora da bude takozvani grand mal kada padnete, tresete se, izgubite svest...

Ali morate da živite sa tim. Pogotovo što je sada dostupna odlična terapija. A i niste jedini na svetu. Jer od te bolesti trenutno boluje čak 50 miliona ljudi ili čak dva odsto ljudske populacije svih životnih dobi. U narodu je nazvana padavica. Zbog svoje specifične i upečatljive kliničke slike kada se udovi grče, telo podrhtava, pojavljuje se pena na usta, svest se gubi... bolest je bila poznata još u Starom veku. Pripadnici nekih kultura obolele su izuzetno poštovali, a u drugim krajevima ih, pod izgovorom da im je đavo uzeo dušu, spaljivali na lomači.

Dr Gorica Đokić, specijalista neurologije i pomoćnik direktora Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti " Dr Laza Lazarević", za Dr Kurir kaže da se epilepsija ispoljava iznenadnim prekidima moždanih funkcija, često praćenim poremećajem stanja svesti, koji se nazivaju epileptički napadi.
- Dijagnoza epilepsije postavlja se klinički, a potvrđuju je nalazi aparata EEG ili "holter EEG", uz obaveznu neuroradiološku vizuelizaciju CT, MRI mozga. Prema novom predlogu iz 2010, na osnovu uzroka nastanka epilepsija se deli na genetsku, strukturalno-metaboličku i epilepsiju nepoznatog uzroka, koju ima oko 70 odsto pacijenata. Prva je karakteristična za rano razvojno doba, druga je tipične za odrasle, a epilepsija nepoznatog uzroka najčešće počinje u detinjstvu - istakla je dr Đokić.

Prema njenim rečima, kod 30 odsto pacijenata javlja se takozvana refraktorna epilepsija, kod koje oboleli ima jedan ili više napada mesečno u periodu od 18 meseci uprkos primeni odgovarajućih lekova.

- Najteža komplikacija epilepsije je epileptički status koji se definiše kao najmanje tridesetominutna epileptička aktivnost mozga. Ona spada u urgentna medicinska stanja i direktni je uzročnik oko 42.000 smrti godišnje i nekoliko desetina hiljada moždanih oštećenja. U velikom broju slučajeva javlja se i kod osoba koje nemaju epilepsiju, ali imaju neko drugo oboljenje, kao što je tumor mozga, encefalitis, cerebrovaskularna bolest ili kokainska zavisnost. Epileptički status se javlja kod oko 25 odsto osoba koje boluju od epilepsije, a kod 50 odsto onih koji imaju refraktornu epilepsiju - objasnila je ona.

Lečenje na vreme

Dr Gorica Đokić kaže da je najvažnije da se lečenje počne na vreme. Tako se sprečavaju posledice epilepsije.

- Epileptični napadi često su povezani sa poremećajima svesnosti, pažnje ili ponašanja, međutim najteži problem predstavljaju hronični psihijatrijski poremećaji koji su takođe mogući kod pacijenata obolelih od epilepsije. To mogu da budu poremećaji raspoloženja, anksioznost, psihotičnost ili oštećenja pamćenja. Njihova pojava pre svega zavisi od tipa i vrste epilepsije, dužine njenog trajanja, učestalosti napada, vrste antiepileptičke terapije i brojnih drugih faktora - istakla je dr Đokić.