Tata mi rek'o da mogu!

Mama, tata mi je rekao da doručkujem hleb sa eurokremom i da mogu to i da ručam. Kazao je da je danas dan za krem, ubeđuje vas vaš četvorogodišnjak dok gura od sebe tanjir supe i odbija da jede ostatak ručka. Došao je tata i, kada ste ga pitali da li ima problem s mozgom kada je detetu odobrio da ceo dan jede hleb namazan eurokremom, on vas je iznenađeno pogledao, kao da nema pojma o čemu se radi. I nema! Jer vaš sin je izrekao laž.

Petar Vladetić, specijalni pedagog, kaže da je takva laž u funkciji razvoja deteta.
- Razvoj mališana podrazumeva prolazak kroz određene faze, ali početak i trajanje konkretnih faza nisu precizno određeni. Razvoj svakog deteta je individualan i ne treba dizati paniku ako vam se dete ne razvija po knjizi - objašnjava pedagog Vladetić.

On kaže da se prve laži pojavljuju po završetku senzomotornog perioda, tj. oko treće godine života, kada deca imaju zamagljenu granicu između realnosti i fantazije, pa roditelji treba da budu zabrinuti samo ako se one ne ispolje.

- Ove laži su u funkciji razvoja saznanja i zadovoljenja detetove težnje da razume i razjasni komplikovani svet oko sebe. Često se dešava da, na primer, dečaci u ranom predškolskom uzrastu tokom gledanja crtanih filmova uzvikuju: "Ja sam najmoćniji gormit!" - kaže naš sagovornik i dodaje da razvoj inteligencije nužno prati razvoj laži, koje se izgovaraju sve češće u cilju ostvarenja detetovih želja.

- Karakteristična laž za predškolski uzrast je da dete slaže kako mu je tata rekao da može da jede koliko god hoće čokolade. U školskom uzrastu inteligencija se sve više razvija, tako i njena emocionalna komponenta, pa se laži koriste za izbegavanje neprijatnih situacija. Oko dvanaeste godine dečje laži postepeno poprimaju karakteristike laži odraslih, da bi oko petnaeste-šesnaeste godine bile sve ređe i na kraju iščezle. To je pokazatelj da je dete dostiglo inteligenciju odraslog - objašnjava Predrag Vladetić.