Krvarenje u zglobovima, mišićima, bol samo su neki od simptoma bolesti

Ako ste primetili da duže krvarite kada se posečete, nije naodmet da posetite lekara, zbog toga što je to simptom hemofilije - bolesti krvi usled koje ona ne može da se zgruša kao kod zdravih osoba.

Vladimir Ilijin, predsednik UO Udruženja hemofiličara Srbije, kaže za Dr Kurir da je bolest uglavnom nasledna i dovodi do produženog krvarenja.

- Manifestuje se krvarenjem u zglobovima, mišićima, mekom tkivu i unutrašnjim organima.
Oboleli od hemofilije krvare duže nego zdravi zbog toga što se u njihovoj krvi ne nalazi dovoljna količina određenog faktora koagulacije, tj. zgrušavanja krvi - kaže on.

Prema njegovim rečima, postoje urođena i stečena hemofilija, dok se prema vrsti nedostajućeg faktora zgrušavanja krvi ova bolest deli na hemofiliju A (kada nedostaje takozvani faktor VIII), koja se javlja na svakih 10.000 novorođenčadi, i hemofiliju B (nedostatak faktora IX), koja se javlja na svakih 50.000 novorođenčadi.

- Faktori koagulacije (zgrušavanja) krvi proizvode se u jetri. Osnovni simptomi bolesti su krvarenje, vidljivo ili unutrašnje, i na najmanju provokaciju, bol i neaktivnost pojedinog dela ili celog tela. Sva unutrašnja krvarenja mogu biti opasna po život obolelog, a ponovljena krvarenja u zglobovima i mišićima neminovno vode invaliditetu - navodi Ilijin.

Kako kaže, da bi se krvarenje predupredilo, potrebno je pravilno zbrinjavanje pacijenta, a ogleda se u nadomešćavanju nedostajućih faktora zgrušavanja.

- U Srbiji ima savremenih lekova, ali je problem u njihovoj nezadovoljavajućoj količini, što je direktna posledica ekonomske moći zdravstvenog sistema. Postojeća količina obezbeđuje tek preživljavanje obolelih. Najbitnije je da oboleli sprečava nastanak krvarenja koliko god je to moguće, a kada do njega dođe, da dobije dovoljnu količinu leka - naglašava sagovornik Dr Kurira. On dodaje da je za zbrinjavanje pacijenta potreban čitav tim zdravstvenih radnika raznih specijalnosti.

Stanje u Srbiji

Vladimir Ilijin navodi da od hemofilije A boluje oko 400 ljudi, hemofilije B oko 70, od takozvane Fon Vilebrand oko 210, a ostalih retkih takozvanih koagulopatija dvadesetak ljudi.

- Od ukupno obolelih građana, oko 150 njih ima najteži oblik hemofilije i najveći izazov zdravstvenom sistemu je njihovo adekvatno zbrinjavanje - kaže on.