Spermogram, spermokultura, bris uretre samo neki su od pregleda koje mora da obavi budući tata

U vantelesnoj oplodnji učestvuju budući mama i tata. Podjednako. Ako ste mislili da muškarac samo daje spermatozoide koji će "tamo negde" da oplode ženinu jajnu ćeliju, a ona potom da bude vraćena u matericu, prevarili ste se.

On na prvom mestu mora da da uzorak sperme kako bi se proverio takozvani spermogram - broj, pokretljivost i vitalnost spermatozoida. Na tom uzorku radi se i takozvana spermokultura, koja pokazuje eventualno prisustvo infekcije. Potom bris uretre. Vantelesna oplodnja intervencija je koja zahteva da sve bude bez prisustva mikroorganizama kako ne bi kasnije uticali na razvoj ploda.

Prof. dr Miodrag Stojković, genetičar, kaže za Dr Kurir da je najveći problem s kojim se lekari u Specijalnoj bolnici u Leskovcu sreću potpuni nedostatak spermatozoida u spermi (azoospermija) ili njihov smanjeni broj (oligospermija).

- Uz to, mnogi muškarci imaju i astenozoospermiju - umanjenu pokretljivost spermatozoida. Uzroci za sva ta stanja su različiti: genetski, hormonski, zapušeni kanali, alkohol, nikotin, kofein, sedenje, otrovne materije... Mi ne možemo da pomognemo kada postoji potpuni nedostatak spermatozoida. U svim ostalim slučajevima pacijenti dobijaju terapiju - kaže dr Stojković i dodaje da je za vantelesnu oplodnju neophodno da u spermi postoji određen broj vitalnih spermatozoida.

Taj svetski priznat stručnjak navodi da se tokom intervencije spermatozoidi direktno ubacuju u jajnu ćeliju.

- Ukupna priprema žene i muškarca i vantelesna oplodnja traju do tri meseca. Parovi su obavezni da urade različite analize, da počnu da dobijaju hormonsku terapiju, sledi uzimanje njihovih polnih ćelija, oplodnja, vraćanje embriona u matericu i posle dve nedelje test trudnoće - opisuje postupak dr Stojković.

Uspešnost metode

Prof. dr Miodrag Stojković objašnjava da uspešnost vantelesne oplodnje zavisi od više faktora, ali najčešće se kao glavni navodi životna dob žene.
- Što je žena mlađa, verovatnoća da yatrudni ovim putem je veća. Na primer, ako ima do 30 godina, šansa je 70-75 odsto. Ukoliko ona ima do 40 godina, šansa pada na 50 odsto, a ako pređe četrdesetu, uspešnost je tek 18 odsto. Starosna granica ne postoji, najbitniji je biološki sat ili hormonski status. Uz to se gleda da li postoji rezerva jajnih ćelija, kao i da li su spermatozoidi vitalni - priča dr Stojković.