Najveći broj ljudi oboli tokom epidemije gripa, jer taj virus slabi otpornost organizma dana je dovoljno za poboljšanje stanja

Praznična euforija nije zaobišla nikoga, pa ni vas. U dobrom raspoloženju i veseloj atmosferi dočekali ste 2013. godinu i niste obraćali mnogo pažnje na svoje zdravlje. Provodili ste mnogo vremena u zatvorenim i zadimljenim prostorijama sa mnogo ljudi, izlazili napolje bez jakne i udisali hladan zimski vazduh ne razmišljajući o tome da razne infekcije, bakterije i virusi ne miruju ni u vreme praznika. Zato nakon lude novogodišnje noći često od mnogih čujemo: „prehladila sam se i dobila sam temperaturu!“, „curi mi nos“ ili „kašljem i imam bol u grudima“, što ukazuje na moguće obolevanje od upale pluća ili pneumonije.

Dr Branislava Milenković, načelnica Prvog odeljenja Klinike za pulmologiju KCS i profesorka Medicinskog fakulteta, kaže za Dr Kurir da je vreme novogodišnjih praznika sezona čestih respiratornih infekcija, od kojih je najopasnija epidemija gripa, koja dovodi do upale pluća ako se iskomplikuje.
- Virus gripa slabi otpornost organizma u borbi sa infekcijama i tako olakšava nastanak zapaljenja pluća. Bolesnici treba da se obrate lekaru ukoliko se javi visoka telesna temperatura praćena malaksalošću i suvim kašljem.

Međutim, ako visoka temperatura traje duže od tri dana, a javi se i intenzivan kašalj sa iskašljavanjem žutog ili zelenog sadržaja, ili se pojavi jak bol u grudima koji se pojačava sa dubokim udisanjem, treba posumnjati da se razvila pneumonija - kaže dr Milenković i dodaje da je zapaljenje pluća nekad praćeno i bolovima u mišićima, zglobovima i glavoboljom.
Na osnovu simptoma i rendgenske slike, navodi dr Milenković, teško je razlikovati virusno od bakterijskog zapaljenja pluća, jer često bolest započne kao virusna, a kasnije se komplikuje bakterijskom infekcijom.

- Virusna upala pluća se leči mirovanjem, čajevima, unošenjem dovoljne količine tečnosti, lako svarljive hrane bogate vitaminima, lekovima protiv temperature i bolova, nikako antibioticima. Ukoliko je zapaljenje pluća uzrokovano bakterijama, primenjuju se antibiotici, a smanjenje tegoba očekuje se za dva-tri dana. Ipak, nikako se ne sme samoinicijativno započeti niti obustaviti korišćenje antibiotika, što pacijenti često rade čim osete da im je bolje - kaže dr Milenković.
Ona savetuje da se, ukoliko se stanje pacijenta pogoršava i pored primene antibiotika, lečenje nastavi u bolnici.

Kako sprečiti upalu pluća?

Virusne pneumonije prenose se rukovanjem sa inficiranim osobama ili udisanjem sitnih kapljica koje nastaju prilikom kijanja i kašljanja.
- Dobra preventivna mera je često pranje ruku, kijanje i kašljanje u predeo sopstvenog lakta ili ramena, izbegavanje kontakta sa osobama za koje se zna da boluju od infekcije disajnih organa. Takođe, nošenje zaštitnih maski smanjuje mogućnost nastanka kako kapljičnih infekcija disajnih puteva tako i upale pluća - savetuje dr Branislava Milenković.