Česte i nagle oscilacije vremenskih uslova pogoršavaju simptome obolelima od astme
Ne podnose promene vremena!
Vlažan vazduh, visok atmosferski pritisak, magla i nagli skokovi temperature neprijatelji su svih astmatičara
Juče je padao sneg i temperatura je bila u minusu. Već danas je temperatura desetak stepeni viša, a sneg se uveliko otopio. Umesto njega pada kiša, a uveče se spusti magla. Ove sve češće i sve naglije vremenske promene nisu dobre ni za zdrave, a naročito loše utiču na hronične bolesnike.
Različiti vremenski uslovi i klimatske promene mogu da dovedu do pogoršanja neke bolesti ili da, s druge strane, povoljno utiču na nju. Među najosetljivijima na česte promene vremena, kojima smo u proteklom periodu i te kako bili izloženi, jesu astmatičari.
To ne treba da čudi, jer je astma bolest disajnih puteva, koji sprovode vazduh do pluća, a karakterišu je ponovljene epizode kašlja, otežanog disanja i zviždanja u grudima. Ove epizode obično se javljaju kada je oboleli izložen zagađenom vazduhu ili respiratornim alergenima iz vazduha kao što su grinje, polen i slično.
Dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da je astma bolest koja se pogoršava na promenu vremena, ali i da se stabilizuje u određenim vremenskim prilikama.
- Poznato je da vlažni dani, magle i česte i drastične promene vremena ne pogoduju astmatičarima. U osnovi astme je takozvana preosetljivost disajnih puteva, koja se pogoršava kada se povećaju atmosferski pritisak ili vlažnost vazduha - objašnjava naša sagovornica i dodaje da ne treba da čudi što neke zemlje ili oblasti s vlažnom i toplom klimom, kao na primer pojedini delovi Australije, imaju veći broj obolelih od bronhijalne astme.
Pre nego što će se temperatura vazduha naglo promeniti, astmatičari mogu to da osete 72 do 48 sati ranije. Zbog toga im se savetuje da redovno gledaju bioprognozu, koja će im pomoći da lakše prebrode klimatske promene.
- Ne reaguje svaki astmatičar isto na vremenske prilike, tako da se ne može reći da postoje pravila koja važe za sve obolele. Važno je da bolesnik redovno uzima terapiju, ako treba koristi pumpice s lokalnim kortikosteroidima i da izbegava vremenske prilike za koje zna da mu štete, tako što će, ako može, ostajati kod kuće. Takođe, važno je da se prepoznaju znaci pogoršanja astme i na vreme se javiti lekaru - kaže dr Radosavljević.
Ona navodi da je u ekstremnim slučajevima, kada bolest ne može da se kontroliše usled izrazito nepovoljnih vremenskih uslova, neophodno da oboleli promeni sredinu ili da se preseli u krajeve s povoljnijom klimom.
Različiti vremenski uslovi i klimatske promene mogu da dovedu do pogoršanja neke bolesti ili da, s druge strane, povoljno utiču na nju. Među najosetljivijima na česte promene vremena, kojima smo u proteklom periodu i te kako bili izloženi, jesu astmatičari.
To ne treba da čudi, jer je astma bolest disajnih puteva, koji sprovode vazduh do pluća, a karakterišu je ponovljene epizode kašlja, otežanog disanja i zviždanja u grudima. Ove epizode obično se javljaju kada je oboleli izložen zagađenom vazduhu ili respiratornim alergenima iz vazduha kao što su grinje, polen i slično.
Dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da je astma bolest koja se pogoršava na promenu vremena, ali i da se stabilizuje u određenim vremenskim prilikama.
- Poznato je da vlažni dani, magle i česte i drastične promene vremena ne pogoduju astmatičarima. U osnovi astme je takozvana preosetljivost disajnih puteva, koja se pogoršava kada se povećaju atmosferski pritisak ili vlažnost vazduha - objašnjava naša sagovornica i dodaje da ne treba da čudi što neke zemlje ili oblasti s vlažnom i toplom klimom, kao na primer pojedini delovi Australije, imaju veći broj obolelih od bronhijalne astme.
Pre nego što će se temperatura vazduha naglo promeniti, astmatičari mogu to da osete 72 do 48 sati ranije. Zbog toga im se savetuje da redovno gledaju bioprognozu, koja će im pomoći da lakše prebrode klimatske promene.
- Ne reaguje svaki astmatičar isto na vremenske prilike, tako da se ne može reći da postoje pravila koja važe za sve obolele. Važno je da bolesnik redovno uzima terapiju, ako treba koristi pumpice s lokalnim kortikosteroidima i da izbegava vremenske prilike za koje zna da mu štete, tako što će, ako može, ostajati kod kuće. Takođe, važno je da se prepoznaju znaci pogoršanja astme i na vreme se javiti lekaru - kaže dr Radosavljević.
Ona navodi da je u ekstremnim slučajevima, kada bolest ne može da se kontroliše usled izrazito nepovoljnih vremenskih uslova, neophodno da oboleli promeni sredinu ili da se preseli u krajeve s povoljnijom klimom.
Magla je najopasnija
Magla je opasna za pacijente s disajnim problemima, naročito astmatičare, jer izaziva napade i gušenje, naročito u gradovima, gde u kombinaciji s drugim štetnim česticama u vazduhu formira smog.
Šta je astma?
Usled upalne reakcije disajnih puteva, u njima dolazi do stiskanja mišića i pojačanog stvaranja sluzi. Oni se sužavaju i na taj način otežavaju protok vazduha, naročito pri izdisaju, pa disanje postaje čujno, javlja se sviranje, odnosno zviždanje u grudima.
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?