Kao što je poznato, hrkanje ili ronhopatija, kao i noćna opstruktivna apnea nisu karakteristične samo za odrasle, već se susreću i kod dece. Prevalencija ovih sindroma varira zavisno od uzrasta i konstitucije i kreće se od četiri do l5 odsto.

Učestalost pojave nije vezana za pol, ali jeste za ugojenost. Najviše zabrinjava činjenica da je sve više dece sa prekomernom telesnom težinom. Istraživanje u kojem je pregledano više od 200.000 dece predškolskog uzrasta pokazalo je da u Srbiji višak kilograma ima čak 13 odsto dece. Lekari obično takozvanu ronhopatiju kod starijih smatraju uobičajenom, a kod dece patološkom i nenormalnom pojavom.

Hrkanje kod dece počinje obično odmah čim zaspe. Može biti udruženo sa respiratornim pauzama. Kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja upozorava roditelje da se nešto dešava. Hrkanje beba je alarm koji zabrinjava roditelje celog sveta. Zavisno od stepena i mesta opstrukcije disajnih puteva, simptomi mogu oscilirati. Deca koja pate od problema hrkanja i apneje često imaju i poremećaje u dnevnom ponašanju.

Na časovima u školi pospana su i dekoncentrisana. Učestalost mokrenja tokom noći u krevetu je kod njih mnogo prisutnija nego kod zdravih. Kod beba i male dece ispod dve godine bučno spavanje može se utišati ako zaspe sa cuclom. Zapravo, kod korišćenja cucle jezik se priljubljuje uz zube, ostavljajući retrolongvalni put širim i time eliminiše otežano disanje. Ispitivanja su potvrdila da upotreba cucle povoljno deluje na miran san i da sedmoro od deset beba koje je koriste ne hrče.