Afera sa aflatoksinom i slične njoj mogu se izbeći tako što se zaustavlja zagađenje zemljišta, a samim tim štite biljke i životinje koje na kraju završe u našem tanjiru

Na zdravlje ljudi utiče bukvalno sve - od stepena zagađenosti zemljišta do hrane i vazduha. Svedoci smo da nas vrlo često uzbunjuju afere kao što je ona sa aflatoksinom. Iako smo mala zemlja, nismo nepoznati svetskim stručnjacima, koji prate situaciju u vezi sa zagađenjem na globalnom nivou.

Da je Srbija koristila veoma pouzdane takozvane PRS probe, koje omogućavaju proizvodnju zdrave hrane, a samim tim i zdrav život, ovde ne bi bilo problema s aflatoksinom, pojavom raznih bolesti kod biljaka, životinja i ljudi, a profit bi se ostvario proizvodnjom zdrave i kvalitetne hrane. Ovo za Dr Kurir kaže profesor Ken Grir, svetski stručnjak za zdravu ishranu.

Prema njegovim rečima, PRS probe uopšte nisu skupe u odnosu na život ljudi i životinja.

- Vrlo je važno da se na svakoj obradivoj površini tim probama detektuju hemijski elementi koji koriste biljci. Mora da se utvrdi stepen zagađenosti zemljišta pesticidima, hemijskim sredstvima, veštačkim đubrivom. Zna se da biljke, koje ljudi i životinje koriste u ishrani, upiju samo polovinu azota iz azotnog đubriva. Zbog kiselosti koje to đubrivo stvara, plodno zemljište podlaže eroziji, postaje peskovito. Nekontrolisano korišćenje đubriva povećava slivanje azota i fosfora s useva u reke i jezera. Zbog azota u vodi izvori, koji su od neprocenjive vrednosti, mogu postati opasni po zdravlje, pogotovu dece, jer su ona podložna trovanju. Zbog povećanja fosfora uočeno je da su akumulativne zone oko Tise, Save, Dunava i Velike Morave. Tamo su česti pomori riba. Pojava degenerativnih promena na pojedinim vrstama riba je očigledna, a u prilog tome ide i pojava parazita kod pojedinih njihovih vrsta - naglašava taj stručnjak.

Prof. Grir, stručnjak koji se bavi i podsticanjem preciznog planiranja agrokultura širom sveta, još kaže da upotreba PRS proba detektuje samo korisne elemente u zemlji koji su dostupni usevima.

- To doprinosi da se đubrivo i voda koriste u optimalnoj količini. Na taj način povećava se održivost prirodne sredine i resursa, a samim tim čuva zdravlje ljudi, a ne umanjuje se kvalitet hrane. Srbija ne mora da proizvodi više hrane, ali mora biti pametnija, jer proizvodnja kvalitetne hrane i povećanje profita ne zahteva da se žrtvuju životna sredina i zdravlje ljudi. Zdrava zemlja znači i zdrav i dug život - naglašava on.

Zemljište ostari za 5.000 godina

Profesor Ken Grir kaže da korišćenje GMO sorti zahteva veću upotrebu pesticida i đubriva, a to šteti okolini i dovodi do ubrzanog starenja plodnog zemljišta. Istraživanje u Viskonsinu pokazalo je da je zemljište posle 30 godina normalne upotrebe mineralnih đubriva ostarilo za 5.000 godina - objasnio je on. Inače, među članovima njegovog tima u naučno-istraživačkoj laboratoriji je i poznati mikrobiolog rodom iz Srbije, koji radi na mogućnosti da se i Srbija uključi u projekat PRS probe i kontrole zemljišta, koji daje izuzetne rezultate u zemljama EU koje je koriste.