Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog, prof. dr Vladimir Jorga, doktor sportske medicine, i Marijo Kržić, hipnoterapeut, savetovali građane kako da sačuvaju najvažniji organ

Gotovo da nema osobe u Srbiji koja može da se pohvali da niko u njenoj porodici ili bližoj familiji nije doživeo infarkt srca ili moždani udar. Nije ni čudo, jer je naša zemlja treća u svetu po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih oboljenja, a organizovane prevencije nema!

Zbog toga je Dr Kurir u utorak, na Prolećnom festivalu zdravlja, održao tribinu o prevenciji kardiovaskularnih bolesti i zaštiti od epidemije ovih oboljenja. Na njoj su govorili naši najeminentniji stručnjaci - prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, kardiolog, Marijo Kržić, hipnoterapeut, i prof. dr Vladimir Jorga, doktor sportske medicine.

- Broj kardiovaskularnih bolesnika stalno se povećava. Mnogi ne znaju da postoji 10 zlatnih pravila koja ukazuju na visok faktor rizika od obolevanja. Infarkt srca napravi štetu koja je nepovratna i zato treba uraditi sve da do njega ne dođe. Ako u porodici ima genetske predispozicije za kardiovaskularne bolesti, decu treba kontrolisati još u obdaništu. Stres, koji je u vrhu faktora rizika, možemo amortizovati. Tu su i povišen krvni pritisak, masnoće u krvi i višak kilograma, njih možemo regulisati ishranom. Ogroman faktor rizika imaju pušači, kao i dijabetičari, kojima šećer poput peska sužava i zatvara krvne sudove. Za preventivu bitna je i fizička aktivnost, ali i godišnja kontrola kod kardiologa - rekao je najpoznatiji srpski kardiolog i dodao da pozitivno gledanje na svet i smeh bolje deluju na krvne sudove nego sva medicina.

Marijo Kržić, hipnoterapeut, objasnio je da je stres poput navike i da ga možemo otkloniti.

- Na naše zdravlje ne utiče stres, već naša reakcija na njega. Postoje dva metoda da izbegnemo svakodnevne depresivne situacije. Ako ih shvatimo, mogu nam promeniti život. Prvi je da šta god da vam se desi, ne prihvatate kao rezultat, već kao povratnu informaciju, a drugi je da nešto promenite ukoliko ono što radite ne donosi rezultat - rekao je Kržić i savetovao da kad ujutru ustanete, izađete na terasu, podignete ruke stegnutih pesnica i pomislite na nešto što vas čini srećnim.



Fizička aktivnost - izvor zdravlja

Prof. dr Vladimir Jorga naglasio je da bez pokreta nismo ono što jesmo, da nas on prati kroz evoluciju, kao i da bez njega ne možemo da živimo.
- U medicini ne postoji nijedan lek koji može da zameni vežbanje, a pravilno dimenzioniranim pokretima možemo da utičemo pozitivno na naše celokupno biće, posebno na naš imunološki sistem. Fizička aktivnost je najdelotvornija u večernjim satima jer nas štiti u fazi mirovanja. Nije slučajno to što se najveći broj infarkta dešava upravo u jutarnjim satima - rekao je prof. dr Jorga i dodao da se vežbanje i zdrava ishrana mogu primeniti kao lek izbora.