Pacijenti kašlju, osećaju bol, u ispljuvku im se pojavljuje krv i guše se, umorni su, a mogu da imaju i problem s govorom

Rak pluća je najsmrtonosniji kancer na svetu. Najčešći je oblik raka kod muškaraca i treći po učestalosti kod žena. Srbija je na vrhu crne liste obolelih od ove bolesti. Samo tokom prošle godine za 20 odsto je porastao broj obolelih u odnosu na 2011. Sve to razlog je više da se građani uključe u borbu protiv raka pluća i da, ako je moguće, spreče njegovu pojavu kako ne bi odneo još veći danak! Nemojte ignorisati simptome, kontrolišite svoja pluća i osluškujte signale koje vam telo šalje.

Karcinom se, nažalost, uglavnom otkriva u stadijumu kad ga, zbog zahvaćenosti velikih krvnih sudova ili okolnih vitalnih organa, nije moguće u potpunosti ukloniti. Procenat onih kod kojih je odmah po dijagnostikovanju moguće operisati bolest je oko 20 odsto.

Dr Davorin Radosavljević, onkolog, kaže za Dr Kurir da je rak pluća zloćudna bolest koja može da se razvija sporo, ponekad i godinama.

- Rak započinje u jednoj od bronhija i postepeno raste i širi se na okolne organe. Može da se širi direktno, ali i limfnim i krvnim putem. Tada govorimo o metastazama. Tkivo tumora svojim fizičkim rastom bolesniku izaziva tegobe jer pritiska disajne puteve, prožima krvne sudove i smanjuje površinu u plućima preko koje se odvija proces disanja. Pacijenti kašlju, osećaju bol, pojavljuje im se krv u ispljuvku i imaju gušenja. A postoje i opšti simptomi, koji gotovo uvek prate maligne bolesti. To su umor, nedostatak snage i za manje fizičke aktivnosti, gubitak težine, pojačano znojenje i povišena temperatura. Ukoliko se bolest proširi na mozak, mogu se javiti glavobolje, smetnje vida ili u govoru, slabost jednog dela tela ili polovine tela, ponekad napadi padavice. Kad se rak proširi na kosti bolesnik može imati jake bolove, najčešće u predelu kičme, i otežanu pokretljivost, a po širenju u jetru često se pojačava osećaj zamora i malaksalosti - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ukoliko karcinom nije moguće operisati, a nema udaljenih metastaza, sprovodi se hemioterapija.

- Posle toga ide definitivna zračna terapija. Mali procenat bolesnika se posle početne hemioterapije i znatnog smanjenja bolesti može operisati. Ukoliko postoje metastaze, bolest se leči kombinacijom citostatika, a metastaze u mozgu ili kostima se zrače - navodi dr Radosavljević i naglašava da lečenje zavisi od opšteg stanja pacijenta.

- Ako je ono loše, nijedna metoda lečenja neće dati rezultate. Naprotiv, svojom toksičnošću može loše uticati na tok bolesti i prognozu - kaže on.


Tipovi raka

Dr Davorin Radosavljević navodi da se rak pluća deli na sitnoćelijske i nesitnoćelijske tipove, gde spadaju skvamozni podtip, adenokarcinom i krupnoćelijski podtipovi.
- Sitnoćelijski karcinomi pluća su agresivnijeg potencijala od drugih tipova jer se, kao tumorske ćelije i tkiva, brzo dele i još brže šire na udaljene lokacije - objašnjava on.