Deca starija od tri godine bezbedno mogu da u ishrani koriste mleko koje je na tržištu Srbije

Još nismo zaboravili priče o famoznom aflatoksinu. Skoro svi građani Srbije dobro su zapamtili ime tog otrova, koji luči gljivica, čak i njegovo moguće dejstvo po zdravlje ljudi. Među njima su roditelji koji su odlučili da deci više ne daju mleko. Mislite da je bolje da tu namirnicu potpuno isključite iz ishrane nego da vas boli glava da li je otrovna ili ne. S druge strane, stručnjaci ističu da je mleko ispravno, a pedijatri navode da je ono izuzetno važan deo dečje ishrane.

- Pravo da vam kažem, dok je trajalo ono čudo s tim da li nam je mleko otrovno ili ne, izbacila sam ga iz ishrane svog deteta na desetak dana. Na kraju me je sin molio da doručkuje krofne i mleko kao i pre. Kazao mi je: “Ti mama ne znaš ništa! Mleko nije otrovno. Ono je lepo! Probaj!” - priča nam R. B., majka četvorogodišnjeg Lazara.

Prof. dr Nedeljko Radlović, rukovodilac Službe za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, objašnjava da se standardi za količinu aflatoksina u mleku razlikuju se od zemlje do zemlje i da to zavisi od mnogo faktora.

- Tako je u Americi i Rusiji dozvoljeno da te supstance u njemu bude 0,5 mikrograma po litru, dok je u EU ta količina 0,05. Neke zemlje poput Mađarske idu i dalje od toga i ističu da u njihovom mleku ima nula aflatoksina, ali zaista bih voleo da vidim kako to postižu. Za bebe koje sisaju i mališane do dve, pa i tri godine, dozvoljeno je da aflatoksina u mleku bude svega 0,025 mikrograma po litru, i to je univerzalni standard, koji važi svuda - kaže ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima, mleko i mlečni proizvodi predstavljaju biološki veoma vrednu i lako svarljivu hranu, a ono što ih posebno čini nezamenjivim u ishrani dece, ali i odraslih, jeste visok sadržaj kalcijuma.

- On je neophodan ne samo za razvoj i održanje skeleta i zuba nego i za brojne druge procese u organizmu. Da bi se zadovoljile potrebe za kalcijumom, optimalna dnevna količina mleka koju bi dete posle navršene prve godine trebalo da popije jeste pola litra, a minimalna je 350 mililitara - ističe dr Radlović i dodaje da ono u ishrani tokom detinjstva ima poseban značaj jer se tako sprečava razvoj teških bolesti, osteopenije i osteoporoze, odnosno oboljenja koja se ispoljavaju sklonošću ka prelomima kuka, kičmenih pršljenova i drugih segmenata skeleta u poznijim godinama.

Mlečni proizvodi još korisniji

Dr Nedeljko Radlović je istakao da se deci uzrasta do dve godine preporučuje punomasno kravlje mleko, za one od do pet godina poluobrano, a nakon tog perioda detinjstva obrano.
- Treba istaći da fermentisani mlečni proizvodi kao što su jogurt, kefir i kiselo mleko, zbog svog probiotičkog efekta i bolje iskoristivosti kalcijuma, imaju apsolutnu prednost u odnosu na obično mleko i različite vrste sireva - kaže on.