Period kada budući školarci treba da prođu niz pregleda da bi se utvrdilo u kojoj meri su spremni za novu ulogu u životu može da bude veoma frustrirajuć za roditelje jer oni najčešće ne znaju koje uslove njihovi najmiliji treba da ispune

Dete vam je stasalo za polazak u školu, a vas pomalo hvata panika jer je prvi septembar sve bliži, a samim tim nastupa i potpuno nov period za vas i vašeg mališana. Obavezni lekarski pregledi koji prethode upisu u prvi razred polako počinju, a vi ste nervozni i pod stresom jer niste sigurni da li ste dovoljno vremena posvetili svom detetu. Pitate se da li je ono spremno i zrelo da se suoči s tako važnim korakom, da li je dovoljno samostalno i snalažljivo, i najvažnije, da li zna ono što se od njega očekuje? Posebno vas brine kakva ga to sve testiranja očekuju i šta bi tamo trebalo da pokaže.

Zbog toga je Dr Kurir istraživao kod kojih sve lekara specijalista mališani moraju da budu odvedeni pre polaska u školu i šta je tačno posao logopeda, koji obavlja neka od najvažnijih testiranja za tu svrhu.

Nenad Joksimović, diplomirani defektolog-logoped, rekao je da pored sistematskog pregleda kod pedijatra, specijaliste za uho, grlo, nos, očnog lekara, fizijatra i zubara, svako dete treba da prođe i logopedsko testiranje.

- To je veoma frustrirajuće za roditelje, jer oni najčešće i ne znaju šta je poželjno da budući školarac ispuni da bi bio spreman za novu ulogu. Međutim, potrebno je da budu ujednačeni svi aspekti razvoja, kao što su društveni, emocionalni, fizički i razvoj govora i jezika - istakao je Joksimović.

Što se govornih sposobnosti tiče, prema rečima stručnjaka, dete u periodu od pete do sedme godine intenzivno bogati svoj aktivni i pasivni rečnik. Prvi se odnosi na reči koje ono upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji, a drugi na njegovo razumevanje.

- Mališani u predškolskom uzrastu treba da upotrebljavaju prostoproširenu, složenu, gramatički ispravnu rečenicu, da izgovaraju sve glasove pravilno, pamte i recituju pesmice, prepričavaju omiljenu priču, da samostalno i slobodno stupaju u razgovor. Isto tako, podrazumeva se da upotrebljavaju reči apstraktnog značenja, da imaju razvijenu pažnju, znaju da imenuju dane u nedelji i njihov redosled, poznaju mesece u godini, godišnja doba i razlike među njima. Važno je prepoznaju levu i desnu stranu tela, imenuju šta se nalazi s njihove leve, odnosno desne strane, ispred ili iza - objasnio je stručnjak.

Međutim, logopedi tokom testiranja decu pitaju i šta ljudi rade kada ustaju i kada treba da legnu.

- Pored toga, budući školarci bi trebalo da znaju da kažu koliko imaju godina, svoju adresu i druge slične informacije, kojim slovom počinju određene reči, koliko te reči imaju slova, da prepoznaju, napišu i imenuju nekoliko slova, da broje do 20, poznaju simbole, brojeve i povežu ih s količinom, poznaju odnos veće-manje i znaju da prepoznaju, nacrtaju i imenuju osnovne geometrijske oblike - istakao je Joksimović.

Logoped procenjuje:

- razumevanje govornog jezika
- razvijenost ekspresivnog govora i jezika, odnosno fond reči, razvijenost i gramatičku pravilnost upotrebljenih rečenica, verbalno pamćenje
- razvijenost motorike govornih organa, izgovor glasova
- stepen razvijenosti veština važnih za kasnije usvajanje školskih veština, poput čitanja, pisanja, računanja
- čulnu i vizuelnu percepciju
- glasovnu analizu, što podrazumeva raščlanjivanje reči na glasove, kao i sintezu, odnosno povezivanje glasova u reč
- razvijenost grafomotorike, odnosno utvrđivanje načina držanja olovke, da li su pokreti prstiju i šake skladni i u kojoj meri postoji svest o smeru pisanja i crtanja