Prva manifestacija oboljenja nakon ugriza parazita jeste pojava crvenila kože na mestu uboda, uz moguću pojavu opštih simptoma infekcije, poput povišene temperature, glavobolje, bolova u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde...

Bili ste na izletu u prirodi i baš se nauživali tokom šetnje po šumi i sedenja na travi. Konačno je došlo lepo vreme, koje ste tako dugo čekali. Međutim, dan kasnije na unutrašnjoj strani ruke, gotovo ispod pazuha, osetili ste neprijatno peckanje, a zatim svrab. Mahinalno ste se počešali. Zbog toga vas je to mesto jako zapeklo, a napipali ste i neobičnu izraslinu. Pogledali ste u ogledalu i imali šta da vidite. Mali krpelj zario vam se duboko u kožu, a oko njega se stvorio veliki crveni pečat. Ne paničite i nipošto nemojte da pokušavate sami da izvadite parazita, već se odmah javite lekaru. Krpelji mogu da budu veoma opasni i prenesu vam neko teško oboljenje, poput lajmske bolesti, pa je važno da na vreme bude otkriveno da li su vam na neki način ugrozili zdravlje.

Dr Nevenka Pavlović, specijalista epidemiologije iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, rekla je za Dr Kurir da, ako dođe do uboda krpelja, neophodno ga je izvaditi tokom prva 24 časa, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa neke infekcije.

- Skidanje krpelja treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Ono što je takođe veoma bitno jeste da na krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva - eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte i ostalo, jer ona izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja, u kojem se mogu naći uzročnici opasne lajmske bolesti - istakla je dr Pavlović.

Prema njenim rečima, nakon ujeda krpelja neophodno je da se tri meseca prati stanje osobe, tačnije potrebno je da pacijent koji je imao krpelja jednom mesečno poseti lekara radi kontrolnog pregleda.

- Prva manifestacija lajmske bolesti, ukoliko ju je parazit preneo, jeste pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja, uz moguću pojavu opštih simptoma infekcije, poput povišene temperature, glavobolje, bolova u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi s lečenjem što pre, i to primenom pravilne terapije pod kontrolom lekara, dermatologa ili infektologa - rekla je sagovornica Dr Kurira.

Inače, lajmska bolest je multisistemsko oboljenje koje izaziva bakterija, a glavni prenosioci su krpelji iz Evrope i Severne Amerike. Teško oboljenje zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem. Vreme od uboda krpelja do prvih simptoma oboljenja kreće se od tri do 32 dana, a njegova rana faza može da bude bez manifestacija, pa oboleli često i ne znaju da su bolesni. Lajmska bolest javlja se podjednako u svim uzrastima. Najveći broj obolelih registruje se od maja do juna.

- Prema podacima Savetovališta za lajmske bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje, do kraja 2012. bolest je utvrđena kod oko 5.100 stanovnika Beograda, među kojima je preko 70 odsto imalo ubod krpelja na zelenim površinama Beograda - naglasila je dr Pavlović.


Prevencija najbolja zaštita

Lajmska bolest, koju prenose krpelji, može da se leči, ali je prevencija i dalje najbolja zaštita. Pre svega, bitna je svest o tipičnim staništima krpelja, kao što su šume i područja vegetacije. Kad se boravi u ovakvim predelima, najbolje je pažljivo birati odeću tako da krpelj ne može s lakoćom da dopre do kože. Poželjni su dugi rukavi i nogavice na pantalonama, a dobra ideja je i uvući ih u čarape kako krpelj nikako ne bi mogao da ujede. Posle boravka u prirodi, obavezno pregledajte svoju kožu, kako bi utvrdili da nema nikakvog ugriza. U slučaju da opazite krpelja na koži, neophodno je da se on odstrani što pre. Rizik od infekcije se povećava ukoliko se kasnije odstranjuje s kože (duže od 24 sata).