Beograđanin A. J. ispričao je za Dr Kurir kako se prvi put suočio s poremećajem usled kog je umislio da ima niz oboljenja koje nijedan lekar nije u stanju da otkrije

Moje muke počele su kad sam iznenada osetio jako lupanje srca. Uplašio sam se i pomislio da sigurno bolujem od tahikardije. Otišao sam kod lekara i posle iscrpnih pregleda rečeno mi je da ne bolujem ni od čega. Međutim, moji simptomi nisu prestajali. Smatrao sam da doktor nije dobro uradio svoj posao, pa sam tražio da mi ponove preglede.

I drugi put sa mnom je bilo sve bilo u najboljem redu. Od tada sam izgubio poverenje u medicinske radnike i počeo sam da istražujem o svom problemu. Sve više sam bio ubeđen da ću uskoro umreti jer niko ne može da otkrije šta mi se dešava. Samo sam razmišljao kako da se izlečim - ispričao je za Dr Kurir Beograđanin A. J. Njemu je nakon brojnih pregleda i analiza ustanovljena hipohondrija.

Dr Milan Kostić, klinički psiholog, objasnio je za naš list da je hipohondrija posebna i veoma neugodna sklonost koja može u velikoj meri da utiče na karakter osobe i stil života.

- To je trajna ili dugotrajna uznemirenost i opsednutost telesnim tegobama. Dijagnoza hipohondrije se postavlja kad se dovoljno pouzdano može zaključiti da žalbe potencijalnog bolesnika nisu objektivno zasnovane ili kad eventualni organski poremećaji ne opravdavaju razmere prijavljenih simptoma - kaže dr Kostić.

Prema njegovim rečima, osoba kod koje je dijagnostikovana hipohondrija ima telesne smetnje čija je pozadina psihološke prirode.

- Na prvi pogled hipohondri su malo uplašeniji od drugih pacijenata. Međutim, problem nastaje onda kad se kod formiraju uverenja koja sve više ometaju život i rad i vode ka opsednutosti fatalnom bolešću. Iako realnih simptoma organske bolesti nema, ili ih nema u velikoj meri, uverenje u tu realnost hipohondar menja do apsurdnih razmera, pa osoba neopravdano zaključuje o zločinačkim namerama drugih prema njemu - objašnjava sagovornik Dr Kurira.

Teži oblik uvodna faza u duševni poremećaj

Dr Milan Kostić istakao je da je u težim slučajevima hipohondrija samo uvodna faza ozbiljnog duševnog poremećaja, pre svega paranoidnog tipa.
- To znači da hipohondar postaje uveren u to da lekar ili neko drugi nameravaju da ga unište, pri čemu se razvija čitava iracionalna, sumanuta konstrukcija proganjanja i uticaja, dok je „netačna dijagnoza“ u svemu tome bila samo prvi korak ka opštoj zavereničkoj akciji - naglasio je Kostić.


Zahteva psihoterapijsko lečenje

*Izraženi hipohondrijski poremećaj leči se otkrivanjem njegovog motiva, do čega se dolazi psihoterapijom
*Jedna od polaznih postavki lečenja je da se kod pacijenta libido povukao sa spoljnih objekata prema sopstvenom telu i da je ta vrsta narcističkih težnji praćena osećanjem krivice i nesvesnom agresivnošću prema sebi