Dr Kurir istraživao kakva je medicinska procedura kojom se postiže značajno smanjenje, a ponekad i potpuno uklanjanje porođajnog bola, i da li ona može izazvati bilo kakve neželjene efekte na zdravlje

Termin za porođaj vam se približava, pa zbog toga osećate ogroman strah. Ne možete da zamislite kako će to izgledati, koliko će boleti i da li će sve proći u najboljem redu. Razmišljate o tome da se porodite uz epiduralnu anesteziju jer ste čuli da mnogo toga olakša, ali načuli ste i onu drugu stranu priče - da možda nije bezbedan ni za vas ni za bebu. Zbog mnogo pitanja koja se postavljaju u vezi s tom temom, Dr Kurir je za vas istraživao šta je epiduralna anestezija, kako se dobija, a kako deluje i da li predstavlja i najmanji rizik po vaše zdravlje.

Dr Danijela Brdarević, šef odseka anestezije na ginekologiji i akušerstvu KBC „Zvezdara“ objasnila je da je rizik epiduralne analgezije, odnosno uklanjanja ili odsustva bola bez gubitka svesti, minimalan. Uz to, podrazumeva se da je neophodno da se tokom te procedure ispoštuju sve preporuke vezane za indikacije, kontraindikacije, njeno izvođenje, zatim postojanje potrebne opreme, ali i bezuslovne saradnje porodilje i pratećeg tima.

- Epiduralna analgezija je medicinska procedura kojom se postiže značajno smanjenje, a ponekad i potpuno uklanjanje porođajnog bola. Drugi efekti su smanjenje straha, uznemirenosti i zabrinutosti. Pored toga, tokom decenija izvođenja ove procedure uočeno je da su bebe u boljoj kondiciji posle porođaja u epiduralnoj analgeziji - istakla je doktorka Brdarević.

Prema njenim rečima, optimalno vreme za plasiranje epiduralnog katetera jeste kad je grlić materice raširen oko tri centimetra.

- Porodilja se postavi u odgovarajući položaj - sedeći ili ležeći bočni sa glavom savijenom prema grudnom košu i kolenima prema trbuhu. Procedura se izvodi u lumbalnom delu leđa, tako što se najpre tankom iglom daje lokalna anestezija, koja primanje epiduralne čini bezbolnom. Zatim se najčešće između trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena uvodi epiduralna igla, čiji vrh treba da bude u epiduralnom prostoru, odnosno prostoru oko ovojnica koje okružuju leđnu moždinu. Kroz iglu se uvodi kateter do odgovarajućeg nivoa. Njegov drugi kraj se povezuje s bakterijskim filterom i fiksira na koži pacijentkinje u predelu ramena. Nakon ubrizgavanja pune doze anestetika kompletan efekat postiže se posle 15 do 20 minuta - objasnila je sagovornica Dr Kurira.

Doktorka ističe da u zavisnosti od vrste lokalnog anestetika dejstvo pojedinačne doze traje od sat do sat i po, a ponekad i duže.

- Zahvaljujući anestetiku, porodilja ne oseća kontrakcije, ali oseća napone u toku porođaja koje bi trebalo dobro da iskoristi. Ako je neophodno, posle porođaja se daje završna doza epidurala, čiji je smisao da se ublaže bolovi nekih operativnih zahvata ukoliko su oni izvršeni. Nakon toga, kateter se vadi, a analgezija traje još izvesno vreme, zbog čega pacijentkinja treba da miruje i ne ustaje sama - rekla je dr Brdarević.

U KBC „Zvezdara“ od ukupnog broja porodilja, u epiduralnoj analgeziji porodi se svega oko 10 odsto njih, a razlozi za to su organizacione prirode, ali i deficit anesteziologa.

Ko ne sme da dobije epidural

Dr Danijela Brdarević kaže da anesteziolog u svakom pojedinačnom slučaju procenjuje podobnost porodilje za ovu proceduru i time redukuje procenat neželjenih događaja na minimum.
- Epidural nije preporučljiv ukoliko postoji alergija na lokalni anestetik, lokalna infekcija na mestu ubrizgavanja anestetika, povreda ili operacija lumbalnog segmenta kičme, kao i teški deformiteti kičme, urođeni i stečeni poremećaji koagulacije, odnosno zgrušavanja krvi, progresivna neurološka oboljenja, hemodinamska nestabilnost i sistemska infekcija - naglašava doktorka.