Malokrvnost je pokazatelj bezazlenih, ali i veoma ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta, bubrega i mokraćnih puteva

Gubitak apetita, poremećaj sna, otežano pamćenje, osećaj hladnoće ekstremiteta, zamor, malaksalost, bezvoljnost, pospanost, vrtoglavica, lupanje srca i gubitak seksualnog nagona jesu simptomi koje obično pripisujete brzom tempu života i svakodnevnom stresu kojem ste izloženi. Međutim, ako su vam, pored toga, koža i sluzokoža blede, nokti krti, a rubovi usana ispucali, najverovatnije pripadate grupi anemičnih osoba!

Hematolog Zorica Cvetković, šef odeljenja kliničke hematologije KBC Zemun, kaže za Dr Kurir da je to kliničko stanje nastalo usled smanjenja količine hemoglobina.

- To je crveni, gvožđem obogaćeni metaloprotein koji daje boju eritrocitima, crvenim krvnim zrncima, i služi za prenos kiseonika do svih organa. Normalna koncentracija hemoglobina u organizmu zavisi od starosne dobi, pola i fiziološkog stanja organizma, a utiču još i pušenje i nadmorska visina na kojoj boravimo - navodi Cvetkovićeva i naglašava da je kod dece uzrasta do 12 godina vrednost hemoglobina niža nego kod odraslih osoba, a da je kod muškaraca nivo viši nego kod žena.

Kako doktorka objašnjava, anemija je globalni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 47 odsto predškolske dece i 30 odsto žena u generativnom periodu ima određeni stepen anemije.

- Postoji više vrsta anemije koje mogu nastati usled neadekvatne ishrane, gubitka krvi, smanjene proizvodnje eritrocita ili njihove pojačane razgradnje. Najčešći tip je sideropenijska anemija, koju uzrokuje nedostatak gvožđa, a razlog nastanka je povećana potreba organizma u periodu rasta i razvoja, a prema izveštaju Unicefa, svako treće dete u Srbiji uzrasta do pet godina je malokrvno. Tu su i trudnice, kao i žene koje su u generativnom periodu, koje gube krv najčešće zbog obilnih, učestalih ili produženih menstrualnih krvarenja - objašnjava hematolog Cvetković i naglašava da malokrvnost kod oba pola može da se javi u slučaju brojnih dobroćudnih i zloćudnih oboljenja digestivnog trakta, bubrega i mokraćnih puteva koja su praćena krvarenjem. U tom slučaju lekar pacijenta upućuje na test stolice i analizu urina, dok je kod žena neophodan i ginekološki pregled.

- Najjednostavniji način da se utvrdi vrsta anemije je podela prema veličini eritrocita. U mikrocitne anemije ubrajaju se anemija usled nedostatka gvožđa, sideropenijska anemija, ali i talasemija, nasledna anemija karakteristična za mediteran. Normocitne anemije najčešće se javljaju u okviru hroničnih nezaraznih bolesti kod oboljenja bubrega i endokrinih organa, u okviru hroničnih infekcija ili malignih bolesti. Međutim, to su i pokazatelji akutnog gubitka krvi, koji su uobičajeni kod aplastične i hemolizne anemije koje se javljaju usled pojačane razgradnje eritrocita. Makrocitne anemije najčešće su uzrokovane nedostatkom vitamina B12 i folata, koji su neophodni za sintezu proteinskog dela hemoglobina, mada se mogu javiti i u slučaju trovanja nekim lekovima, kao i u posebnoj grupi hematoloških oboljenja - objašnjava na kraju dr Cvetković, koja savetuje da se nikako ne lečite sami, već da se obavezno obratite lekaru-specijalisti.

Raznovrsna ishrana protiv nedostatka gvožđa!

Prema rečima dr Zorice Cvetković anemija je jedan od pokazatelja razvijenosti društva.

- Neadekvatna ishrana jeste jedan od uzroka nedostatka gvožđa. Ono se, i pored toga što ga ima malo kod majčinog mleka, veoma dobro apsorbuje, pa se kod odojčadi anemija retko javlja. Najbolji prirodni izvor gvožđa je meso, a vitamin C, fruktoza i neke aminokiseline povećavaju raspoloživost gvožđa u ishrani - navodi ona i dodaje da treba uvesti što raznovrsniju hranu u jelovnik.