Podrhtavanje šaka, ruku, nogu i glave i takozvani rigiditet, ukočenost trupa i ekstremiteta, simptomi su oboljenja koje nastaje kao posledica propadanja dopaminskih nervnih ćelija u mozgu

Od Parkinsonove bolesti u Srbiji boluje oko 25.000 ljudi, dok se u Evropi čak dva miliona pacijenata suočava s problemima koje ona nosi. Zbog toga ovo oboljenje predstavlja treći najučestaliji neurološki poremećaj kod ljudi, a prema nekim procenama, javlja se kod jedan odsto populacije starije od 60 godina.

Mr sc. med. dr Gorica Đokić, neurolog i pomoćnik direktora Klinike za psihijatrijska oboljenja „Dr Laza Lazarević“, objasnila je za Dr Kurir da Parkinsonova bolest predstavlja hronično i progresivno neurodegenerativno oboljenje.

Uzrok Parkinsonove bolesti je propadanje dopaminskih nervnih ćelija i prestanak njihove komunikacije u određenim delovima mozga koji su pre svega odgovorni za voljne pokrete, njihovu koordinaciju, mišićni tonus i slično. Oboljenje, inače, predstavlja kombinaciju genetskih faktora i faktora sredine. Oko 15 odsto obolelih ima rođaka u prvom kolenu koji ima ili je imao Parkinsonovu bolest, ali smatra se da svega pet odsto pacijenata ima direktnu gensku osnovu u vidu mutacije specifičnih gena. Od faktora sredine najčešće na pojavu oboljenja utiču povrede glave, izlaganje ekstremnom stresu, pesticidima ili teškim metalima - rekla je dr Đokić.

Prema njenim rečima, simptomi bolesti mogu se podeliti na motorne, bihevioralne i psihijatrijske, autonomne ili vegetativne i ostale.

- Motorni simptomi su tremor - podrhtavanje šaka, ruku, nogu i glave, zatim takozvani rigiditet - ukočenost trupa i ekstremiteta, bradikinezija - usporenost pokreta, njihovo naglo zaustavljanje, kao i nestabilnost i oštećenje koordinacije pokreta. U drugu grupa ubraja se depresivnost, apatija ili bezvoljnost i poremećaj spavanja, trećoj pripadaju ortostatska hipotenzija ili nagli pad pritiska kod stajanja, opstipacija ili zatvor i bolni grčevi ili poremećaj osećaja u nogama. Od ostalih znakova bolesti izdvajaju se tih i sliven govor, gubitak izražajnosti lica, drhtav i usitnjen rukopis i slično - istakla je sagovornica Dr Kurira.

Simptomi ne moraju da budu prisutni istovremeno niti da se javljaju jednakim intenzitetom, a kad je reč o tremoru ili podrhtavanju, to je znak koji javnost često povezuje s Parkinsonom iako samo oko 25 odsto bolesnika doživljawva ili veoma slab tremor, ili ga uopšte nema.

Inače, Parkinsonova bolest obično se polagano razvija, pa može proći i nekoliko meseci, ali i godina pre nego što bolesnik ustanovi da ima tegobe. Jedan od prvih simptoma često je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se razvija u nevoljno ritmično podrhtavanje. Istovremeno, izvođenje komplikovanijeg pokreta postaje otežano, uz ograničenje pokreta, a mišići su ukočeniji.



Simptomi

* tremor - podrhtavanje šaka, ruku, nogu, glave
* rigiditet - ukočenost trupa i ekstremiteta
* bradikinezija - usporenost pokreta i njihovo naglo zaustavljanje
* nestabilnost - oštećenje koordinacije pokreta
* depresivnost
* apatija, bezvoljnost
* neurokognitivna disfunkcija
* poremećaj spavanja
* ortostatska hipotenzija (nagli pad pritiska kod stajanja)
* opstipacija (zatvor)
* bolni grčevi ili poremećaj osećaja u nogama
* tih i sliven govor
* gubitak izražajnosti lica
* drhtav i usitnjen rukopis


Snaga je u bobu

Bob je bogat proteinima, vlaknima, vitaminima grupe B, gvožđem i mnogim drugim mineralima i vitaminima i može znatno olakšati simptome Parkinsonove bolesti. Osim toga, sadrži i takozvani L-DOPA amino-kiselinu, koja se koristi kao lek protiv tog oboljenja, a utiče na nivo dopamina, zaduženog za podsticanje važnih moždanih funkcija, ali i za spavanje, raspoloženje, učenje i ponašanje.

Specijalna ishrana

Usled nedostatka dopamina kod obolelih od Parkinsonove bolesti nastupa poremećaj apetita, žvakanje i gutanje su otežani, a pogoršava se i probava, pa se obavezno suočavaju s gubljenjem telesne težine. Zato se savetuje da oko 55 odsto dnevnog kalorijskog unosa čine složeni ugljeni hidrati - integralne žitarice, integralni hleb i krompir, 30 odsto masti i 15 odsto proteini.

Vlakna su takođe veoma važna jer podstiču usporenu peristaltiku creva, a hranu, da bi se što lakše svarila, treba uzimati seckanu, mlevenu i gnječenu. Namirnice bogate proteinima treba unositi rano ujutro ili kasno po podne kako ne bi remetile apsorpciju leka koji se koristi u terapiji Parkinsonove bolesti.

Podrška im je najpotrebnija

Osobama koje boluju od Parkinsonove bolesti najvažnija je odgovarajuća pomoć, ali i podrška najbližih ljudi kako bi im se omogućio kvalitetniji život. To im može biti od velike važnosti u prevazilaženju depresije, ali i osećaja ljutnje i nelagode zbog toga što su primorani da zavise od drugih.

U svakom trenutku im je potrebno ohrabrenje, što se postiže kroz aktivno učestvovanje u fizioterapijskim vežbama s njima, a posebno je važno uključivati ih u sve porodične aktivnosti.