Važan sistem u organizmu omogućava nam prečišćavanje toksina nečistoća, kao i održavanje balansa tečnosti, a oboljenja na njemu mogu da izazovu velike zdravstvene probleme

Bubrezi su parni organi koji predstavljaju centralni deo urinarnog sistema. Smešteni su u prostoru na zadnjem zidu abdomena i po jedan od njih se nalazi s obe strane kičmenog stuba - u visini 12. grudnog i prvog i drugog slabinskog pršljena. Bubrezi imaju oblik šupljeg zrna pasulja, čija je ulubljena strana okrenuta ka kičmi, a osnovna funkcija im je da omogućavaju izlučivanje otpadnih produkata metabolizma, raznih toksina, lekova i dodataka hrani i to ih čini jednim od osnovnih organa koji obezbeđuju ravnotežu u našem telu. Bubreg odraslog čoveka teži oko 140 do 150 grama i ima veličinu stisnute pesnice, a protok krvi kroz njega iznosi 1.200 ml/min.

Prof. dr Aleksandar Milošević, urolog i seksolog u KBC Zvezdara, rekao je za Dr Kurir da bubrezi imaju čitav dijapazon po život značajnih uloga, da utiču na rad svih ostalih organa, kao i organizma u celini.

- Osnovna funkcija ovih organa je formiranje konačne mokraće, ali pored toga oni imaju višestruku ulogu u održavanju ravnoteže metabolizma u organizmu. Međutim, oni takođe vrše i druge funkcije. Bubrezi precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu, održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine. Takođe, imaju glavnu ulogu u izlučivanju otpadnih elemenata iz organizma, poput ureje, kreatina, mokraćne kiseline, bilirubina, zatim raznih toksina, lekova i dodataka hrani - istakao je dr Milošević.

Prema njegovim rečima, zbog toga što utiču na izlučivanje vode, bubrezi imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji arterijskog pritiska.

- Zajedno s plućima bubrezi učestvuju i u regulaciji acidobazne ravnoteže, odnosno mogu da odstrane iz organizma razne kiseline - sumpornu, fosfornu i druge. S obzirom na to da sintetišu i izlučuju oko 90 odsto ukupnog takozvanog eritropoetina, oni direktno utiču i na stvaranje, odnosno broj crvenih krvnih zrnaca - objasnio je dr Milošević.

Zbog povezanosti sa sve učestalijom šećernom bolešću i visokim krvnim pritiskom, odnosno bolestima srca i krvnih sudova, predviđa se da će do 2015. usled bolesti bubrega prevremeno u svetu umreti oko 36 miliona ljudi.

- Statistika kaže da svaka deseta odrasla osoba danas ima oštećene bubrege, a hronična bubrežna bolest u najvećem broju slučajeva veoma je podmukla, pa oboleli nemaju nikakvih smetnji do gotovo krajnjih stadijuma bolesti. Glavni uzroci za pojavu bubrežne bolesti su visoki krvni pritisak, šećerna bolest i gojaznost, a glavna posledica prevremena kardiovaskularna i cerebrovaskularna smrt - istakao je sagovornik Dr Kurira.
Otkazivanje bubrega usled nekog oboljenja izuzetno je opasno. Kad se to dogodi, dolazi do nagomilavanja otpadnih materija i vode u krvi, tačnije, nastupa trovanje.