Kad mu se sin rodio nije ni slutio kakvu će sudbinu imati: Otac godinama pokušavao da brine o njemu, a onda je došao dan koji im je promenio život

Sader Isa, student stomatologije u Siriji, ne oseća ništa drugo prema ocu osim ljubavi i ponosa zbog načina na koji ga je vaspitao i odgajio.

Iako je njegov otac možda bio drugačiji, Sader je odrastao baš kao i druga deca u komšiluku. Baš zbog toga je njegova priča inspirativna. 

- Ponosan sam na svog oca. On mi je tokom celog života bio najveća podrška kada mi je bila potrebna - rekao je momak, prenosi My positive outlooks.

Sader je ispričao koliko je njegov otac nesebičan i kako je postao okosnica svoje porodice, pravi stub u zajednici i ogromno ohrabrenje na njegovom putu kroz stomatologiju.

Nikada se nije stideo stanja svog oca, a odrastajući, postao je još ponosniji na sposobnost svog oca da se izdigne iznad svojih izazova.

Iako ima Dunov sindrom godinama davao sve od sebe da se brine o njemu

Džed će možda morati da izdrži doživotne poteškoće života sa Daunovim sindromom, a ipak je izrastao u osobu sa pravim vrednostima i stavom. Postao je i uzor svom sinu, kao neko ko sa manje može postići više, a istrajnošću i pozitivnošću savladati prepreke.

Sader želi da svet zna da je njegov otac, uprkos teškoćama koje je doneo Daunov sindrom, ipak uspeo da živi normalnim životom i izgradi zdrav odnos pun ljubavi u porodici.

I Sader je svestan da je njegov otac ponosan na svoja dostignuća u stomatologiji. Moguće je videti kada su mu oči ispunjene radošću i zadovoljstvom kao da izražavaju: da, imam Daunov sindrom, ali ja sam odgajao ovog čoveka i učinio sve što je u mojoj moći da postane lekar i pomogne drugima.

Možda ljubav koju roditelji sa Daunovim sindromom gaje prema svojoj deci takođe potiče iz osećaja čuđenja. Prema Nacionalnom kongresu sa Daunovim sindromom (NDSC), „zapravo je prilično retko da muškarci sa Daunovim sindromom imaju decu.

Kako je moguće?

Pitanje nije vezano za sterilitet, već više za "nedostatak znanja" o reprodukciji osoba sa Daunovim sindromom.

Žene sa Daunovim sindromom mogu da zatrudne, ali to se ne dešava često.

Istina je da su, ljudi sa Daunovim sindromom zaista posebni, a ipak nisu svi različiti

- Ljudi sa Daunovim sindromom više liče svojim tipičnim vršnjacima nego što su drugačiji. Njima je potrebno više vremena da dostignu prekretnice kada su mladi, ali ih dostižu! Oni imaju osećanja i emocije i žele da se prema njima postupa s poštovanjem - navodi NDSC.

Izgledi za ljude sa Daunovim sindromom takođe su se promenili tokom godina. Očekivani životni vek osoba sa DS-om se povećao sa 25 godina tek 1980-ih na sada 60 godina. Ljudi dobijaju smisleno zaposlenje i žive samostalno, pri čemu mnogi pohađaju fakultete, a neki se venčavaju.

Kao dete roditelja sa Daunovim sindromom, Sader je to najbolje objasnio:

- Želeli bismo da su svi ljudi u stanju da prihvate da biti drugačiji nije nešto čega se treba stideti - rekao je i dodao:

- Ne bih mogao da poželim boljeg oca. Ponosan sam na njega, a on je ponosan na mene. Tokom svih ovih godina trudio se da mi omogući život kao što imaju druga deca. Uvek mi je bio najveća podrška, bilo psihički ili finansijski.

Ljudi sa Daunovim sindromom su različiti, ali imaju osećanja, težnje, sopstveni um i sposobni su da žive normalnim životom kada postoji društveno prihvatanje i društvo koje ih podržava.

(Kurir.rs/I.M.)