"Majka mi je na samrti izgovorila jednu reč i promenila mi život": Sara ovaj trenutak nikad neće zaboraviti

Odrastanja i odlazak iz roditeljskog doma mogu biti posebno emotivni. Koliko god želeli da budemo samostalni, veza sa roditeljima i briga o njima nikada ne prestaje. Jedna devojka se vratila u porodični dom kada joj je majka bila na samrti i ovaj period duboko joj se urezao u pamćenje.  Sara je u svojoj ispovesti opisala kako su izgledali poslednji trenuci njene majke i šta joj je rekla pre nego što je zauvek sklopila oči. 

„Devojke su bile Nensi, Bruks i Tipet, i iako smo bile žene u 40-im godinama, još uvek su se osećale kao devojke koje su se upoznale na fakultetu kad im je najveća briga bila u koji kafić da odu u petak uveče. Ja se nisam udala i nemam dece. Majka je odlučila da prestane s lečenjem mesec dana ranije, pa su znale šta ih čeka, baš kao što je slutila šta je čeka kad je dala otkaz u San Francisku i vratila se kući u Ohajo. Iako je bila ponosna na moj profesionalni uspeh, mama se brinula zbog stresa koji sam imala na poslu. Njeno prihvatanje mog predloga da uzmem pauzu kako bih bila s njom, bilo je jedan od prvih znakova koji su mi govorili koliko je zaista bila bolesna,” piše Sara, a prenosi „Huffpost“

“Kad sam se odselila, pa čak i nakon fakulteta, razgovarala sam s mamom svaki dan. To je bila naša rutina. Pričala sam joj sve o našim prvim stanovima u Čikagu, o momcima i lošim ljubavnim sastancima. Mama je znala koja od nas mrzi svoj posao, ko se ošišao loše i ko je trebalo da jede samo peciva i banane ako želi da prestane da trči u wc. Mama je znala sve to jer sam joj pričala, i vremenom su devojke postale i njene.“

“Mamine oči treptale su, a ja sam se pomakla i sela do njene desne strane. Uzela sam njenu ruku u svoju i primetila koliko su nam ruke slične, iako su njene izgledale manje, poput dečjih. Osetila sam da pokušava nešto da mi kaže. Devojke su još bile tamo, sve tri s druge strane njenog tela, poput malog zbora koji posmatra mene i mamu.”

Ispružila je drugu ruku i nežno dotakla ćerku po nosu kažiprstom. “Nikada me pre nije tako dotakla. U početku sam mislila da želi da mi kaže: vidim te ili poznajem te. Ali pokušavala je da mi kaže nešto važnije. Zatim je istim prstom dotakla svoj nos. I u najtišem, ali najjasnijem glasu rekla jednu reč: ’Srećna’.“

„Srećna. Pustila sam da me ta reč preplavi. Želela sam da mama zna da sam čula i ponovila sam istu reč. Kad sam je izgovorila, osećala sam se kao da potpisujem neki ugovor između nas. Srećna. Svesnost o onome što se događa, i koliko smo blizu kraja, mogla je ispuniti ovaj trenutak dubokom tugom. Pre nego što sam uspela da razumem šta znači, pustila mi je ruku i glava joj se još dublje spustila na jastuk. ’Moram da zatvorim oči,’ tiho je rekla. Bila je subota. Mama je umrla u ponedeljak. Nakon toga što mi je rekla, život gledam sasvim drugačije. I trudim se da budem srećna.“

(Kurir.rs/Najžena/M.J)

 Ovako izgleda život sa 16 dece: