Nestao je 6 nedelja posle venčanja: Žena decenijama tražila muža, a kad je čula istinu, briznula u plač i odmah je otišla njemu

Kao i mnogima iz njihove generacije, Pegi i Bili Haris su svoju bračnu sreću doživeli samo šest nedelja, jer je Bili poslat na front nakon njihovog venčanja. Bilo je to u julu 1944. godine - pri kraju Drugog svetskog rata.

Dobila je pismo da je sahranjen na jednom groblju, drugo pismo da je sahranjen na drugom groblju, a zatim treće koje je reklo da to zapravo nisu bili njegovi posmrtni ostaci.

Godinama je čekala, ali nikakvi konačni odgovori nisu stizali. Nikada se nije ponovo udala. Tokom svih tih više od 60 godina u kojima nije znala gde je njen muž, ostala je verna samo njemu.

- Bili je bio u braku sa mnom tokom celog svog života, i ja sam izabrala da budem u braku sa njim tokom celog svog života - rekla je Pegi za CBS.

Kako su godine prelazile u decenije, Pegi je pokušavala da ga pronađe.

Morala je da zna, a odgovori nisu bili zadovoljavajući.

- Kada ljudi govore o zatvaranju, oni su ljudi koji nisu prošli kroz nešto ovako - rekla je Pegi.

Pisala je svom kongresmenu, koji je bio potpredsednik Odbora za oružane službe Doma. On je rekao da je njen muž još uvek na listi "nestalih u akciji“ u nacionalnim arhivima. Kasnija istraživanja su pokazala da kongresmen zapravo nije proverio.

Ali srećom, Pegi je imala nekog ko je gledao za njom. Bilijev rođak, Alton Harvi, odlučio je da reši ovu misteriju jednom zauvek, ako je to uopšte moguće.

Otkrio je nešto neverovatno.

Alton je zatražio Bilijev vojni dosije, i čim ga je dobio, odgovor je bio pravo pred njim.

U njegovim zapisima pisalo je "KIA", što znači "ubijen u akciji". Pegi je rekla da to nije bilo iznenađenje - nakon svih tih godina, pretpostavljala je to.

Bio je sahranjen na jednom od najpoznatijih groblja u Normandiji u Francuskoj, i kako će Peigi ubrzo otkriti, bio je lokalni heroj u mestu Les Ventes.

Napokon, nakon šest decenija, Pegi je pronašla svog Bilija.

Veruje se da je ona jedina udovica koja još uvek posećuje groblje u Francuskoj, a ona šalje cveće na njegov grob deset puta godišnje. Ali još neverovatniji je način na koji ga grad odaje počast.

Glavna ulica nosi naziv "Ulica Bilija Harisa", a tri puta svake godine, oni marširaju niz ovu ulicu kako bi pročitali imena onih koji su služili u oslobađanju Francuske u Drugom svetskom ratu.

Pegi sada poseti grad svake godine. Poseti šumu gde je Bilijev avion pao sa jedinim živim svedokom njegove nesreće. On joj je ispričao da je Bili držao kontrolu nad svojim avionom dovoljno da izbegne padanje u selo, uprkos svom stanju.

- Volim da mislim da je još uvek bio dovoljno pri svesti da zna da je prijatelj stajao uz njega. I da je ovaj čovek bio taj prijatelj - rekla je.

Ljudi iz Les Ventes su sahranili Bilija u lokalnom groblju i ukrasili ga cvetovima do kolena pre nego što je premesten na njegov američki grob.

Pegina duboka ljubav i zahvalnost prema ljudima koje je njen muž oslobodio jednaka je njihovoj zahvalnosti koja se ponavlja iznova i iznova za ono što je njen muž učinio za njih.

(Kurir.rs/I.M.)