Monika je bila monahinja 22 godine, a onda se u manastiru zaljubila u ženu: Pismo koje je poslala rođaku otkrilo je sve
Monika opisuje kako ju je put odveo do nje i kako je dugogodišnja borba za ravnopravnost homoseksualaca konačno krunisana pobedom, ali donela je i tugu što njena izabranica to nije doživela.
Pre 64 godine, kao dvadesetogodišnja devojka koja je želela da čini dobra dela, Monika Hingston iz Australije odlučila je da se zamonaši. Dvadeset godina kasnije, na drugom kraju sveta, zahvaljujući toj odluci upoznala je ljubav svog života, drugu kaluđericu, za koju kaže da je bila njena srodna duša.
Monika opisuje u “Gardijanu” kako ju je put odveo do nje i kako je dugogodišnja borba za ravnopravnost homoseksualaca konačno krunisana pobedom, ali donela je i tugu što njena izabranica to nije doživela.
Potekla iz tipične katoličke porodice, Monika je postala Hristova nevesta i odrekla se ovozemaljskih uživanja. Međutim, ubrzo se razočarala i zatražila privremeno odsustvo.
Početak monaškog života
Otputovala je u Južnu Ameriku, a to je bio prvi korak koji ju je najzad odveo do prave ljubavi. Ni danas joj nije jasno zašto je odlučila da se vrati u manastir, ali upravo zbog te odluke srela je Peg.
Monika Hingston se zamonašila 1964. godine
Vrativši se u Australiju, završila je Višu školu za socijalni rad i zaposlila se u zdravstvenom centru Nju Ričmond, u Melburnu, gde su se uglavnom lečili nedavno prispeli migranti i izbeglice.
U to vreme je vodila prepisku s kaluđericom u američkom ogranku humanitarne organizacije “Mercy” (milosrđe) koja je radila u Nikaragvi i pozvala je da se pridruži grupici ljudi koja pomaže siromašnima u zemlji pogođenoj političkim previranjima i nasiljem.
Monika je u to vreme već bila aktivan član organizacije “Amnesty International” i upoznata s teškoćama ljudi širom sveta. Želela je da ode, ali je upravni odbor odbio njen zahtev zbog opasne situacije. Umesto toga, ponudili su joj da ode u Čile.
Sudbonosni susret u Čileu
Osam godina nakon što je prvi put kročila na tlo Latinske Amerike, krenula je u susret ljubavi svog života. Godine 1983. U Santijagu je upoznala Amerikanku, franjevačku kaluđericu, koja je već 17 godina živela i radila u Čileu. Nekoliko meseci kasnije među njima se rodila ljubav.
Pismo sidnejskom nadbiskupu
Monika je posle toga napisala pismo tadašnjem sidnejskom nadbiskupu i rođaku Džordžu Pelu. Pozvala ga je da je pogleda u oči i kaže joj da je veoma izopačena i da razmisli o tome šta čini ljudima poput nje.
Nije joj odgovorio, pa mu je posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da stupi u kontakt s njima uputila otvoreno pismo, koje je naišlo na ogromnu podršku javnosti. Usledila je višegodišnja borba aktivista za ravnopravnost.
- Uvek ću biti zahvalna tim hrabrim borcima. Bila je to duga, iscrpljujuća i ponekad bolna i ponižavajuća borba za ukidanje statusa homoseksualaca kao drugorazrednih građana – piše Monika.
Tih godina otkriveni su i užasi, bol i patnje koji su sveštenici katoličke crkve nanosili milionima dece širom sveta. Izgubili su kredibilitet, naročito u propovedanju morala.
- Nadala sam se da će dobri i pošteni katolički vernici možda jednog dana odlučiti da im nije potrebna sveštenička kasta da bi služili Bogu – kaže ona.
Sedmog decembra 2017. australijski parlament izglasao je zakon o pravu homeksualaca da sklapaju brakove, ali Peg tada, nažalost, više nije bila živa. Umrla je šest godina ranije od posledica raka bešike.
- Plakala sam od radosti zbog svih kojima će pomoći ova ogromna promena u društvu, ali i zbog duboke tuge jer nikada nećemo obaviti svadbeni obred i svima pokazati: “Pogledajte koliko se volimo!" - kaže Monika.
(Kurir.rs/Žena.rs/I.M.)
Poskupele pogrebne usluge:
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina