Deset godina su lekari ignorisali moje bolove, tvrdili da umišljam: Sa 30 više nije mogla da hoda "Htela sam sebi do odsečem nogu", a onda je usledila dijagnoza

Žena je otkrila kako je konačno dobila zdravstvenu dijagnozu nakon što su je godinama navodno lekari pogrešno lečili. Kamila Hejl, iz Bromlija, bila je normalnog zdravlja kada se jednog dana sve promenilo.

Sada, posle sedam godina, misterija je konačno rešena. Ova devojka ima 35 godina i deli svoju priču kako bi pozvala svakoga ko oseća ili mu je rečeno da im je bol „samo u glavi“ da se jače potrudi za pomoć.

„Lekari su proveli godine pokušavajući da me zavaraju“, rekla je za Need To Knov pa nastavila svoju ispovest:

"Zapravo sam još uvek pomalo emotivana kada razmišljam o tome jer se sećam koliko sam se depresivno i beznadežno osećala pre moje dijagnoze. Nisam mogla da radim i izgubila sam prijatelje jer više nisam mogla da izlazim. Bila sam kao senka. Ako bih se pomerila na pogrešan način, dobila bih užasan bol u kuku, do te mere da sam morala da prigušujem vriske za stolom na poslu. Čak su i zagrljaji bili bolni. Došala sam do tačke u kojoj bih svake noći plakala od bola. U tom trenutku, iskreno bih dozvolila da mi neko odseče nogu da sam znala da će to pomoći. Nakon što me je mama naterala da uradim više, jedan lekar me je uputio kod reumatologa. Mama je morala da me gura u invalidskim kolicima na sastanak jer sam do tog trenutka jedva hodala. Objasnila sam svoje simptome i reumatolog je odmah upitao zašto koristim invalidska kolica – kao da to nije očigledno. Postavljao je mojoj mami čudna pitanja, na primer da li su moji roditelji zajedno i da li ima neki hobi ili dečka. Bilo je jasno da je implicirao da ona nema ništa bolje da radi nego da mi izmišlja bolesti. Drugi doktor je sugerisao da je bol povezan sa stresom. Ali moj jedini stres bio je iznenadni početak iscrpljujućeg bola u kuku. I ona je podigla obrvu na moja invalidska kolica. Ne mogu da opišem olakšanje koje sam osetila kada sam konačno dobio pomoć koju sam zaslužio od samog početka.

Prava dijagnoza

Reumatolog je Kamili dijagnostikovao burzitis, što je upala burze – zatvorene vrećice ispunjene tečnošću koja deluje kao jastuk i klizna površina kako bi se smanjilo trenje između tkiva tela.

Ovo se može lečiti samo mirovanjem, ledom i kućnim lekovima, zbog čega je poslata kući. Drugi, viši reumatolog, pregledao je Kamiline simptome i sugerisao da bi ona mogla imati osnovni problem za koji bi bila potrebna posebna vrsta skeniranja za dijagnozu. Ali ona tvrdi da nijedno skeniranje nikada nije bilo rezervisano.

Umesto toga, vraćena je svom lekaru opšte prakse da primi kognitivnu bihejvioralnu terapiju.

Rekla je: „Počela sam da se pitam da li je bol zaista u mojoj glavi u ovom trenutku, pa sam prisustvovala uvodnoj CBT sesiji, ali, uz saglasnost terapeuta, odlučila sam da ne nastavim jer mi se nije činilo prikladnim.

Posle četiri godine trčanja od bolnice do bolnice i lekara opšte prakse, Kamila je konačno napravila napredak.

Rekla je: „Moja mama je našla ortopeda u bolnici UCL po imenu gospodin Vit, koji je specijalizovan za rad sa mladim ljudima sa problemima kuka.

„Na kraju mi je dijagnostikovao nekoliko različitih problema sa kukovima koji su izazivali moj bol, od kojih su najznačajniji bili displazija kuka, sindrom hipermobilnosti zglobova i retroverzija acetabule.

U proteklih 10 godina, Kamila je imala pet operacija kako bi pomogla sa simptomima, uključujući rekonstrukciju kuka.

Rekla je: „Samo saznanje da imam opcije bilo je olakšanje koje ne mogu da opišem. Operacije rekonstrukcije kuka bile su užasne, ali ishod je bio vredan toga. Iako nisam u agoniji kao ranije i mnogo manje koristim invalidska kolica, i dalje se borim sa svojom mobilnošću na dnevnoj bazi. Ali ja sam ožalostio svoj stari život i pokušavam da živim svoj novi život što potpunije mogu.

„Strukturalni problemi sa mojim kukom su prilično popravljivi, međutim, hiper pokretljivost nije. Ovih dana, apsolutno nemam pojma šta me budućnost nosi sa bolova. Sada sam zahvalna što mogu da radim male stvari poput šetnje do toaleta kada treba ili što mogu da uzmem čašu vode. Što se tiče budućnosti, samo moram da planiram najgore i nadam se najboljem."

(Kurir.rs/M.J)