Imala je 13 godina kad je danima umirala pred kamerama: Ostala je živa zatrpana, oči su joj pocrnele, a od njenih poslednjih reči suze same idu
Omajra Sančez Garson ostala je dopola zatrpana nakon aktiviranja klizišta izazvanog erupcijom vulkana Nevado del Ruiz 1985. godine
Trinaestogodišnja Omajra Sančez Garson preminula je pred očima novinara nakon što je danima bila zatrpana usled erupcije vulkana.
Ona je nažalost ostala dopola zatrpana nakon aktiviranja klizišta izazvanog erupcijom vulkana Nevado del Ruiz 1985. godine u Кolumbiji, a katastrofa je odnela živote oko 25.000 ljudi dok je potpuno uništila 14 zajednica.
Mešavina vulkanske lave i leda, nazvana lahar, prodrla je nakon erupcije u rečne doline i nakon toga u sela. Omajrina porodica bila je potpuno budna u noći katastrofe u svom betonskom domu plašeći se mogućnosti da opasni vulkanski pepeo uđe u mesto.
"Svaki čas se treslo pod nogama. Pepeo je prekrio sve, voda je bila zagađena. Ipak, zvaničnici su nam govorili da prekrijemo nos i usta," rekla je svojevremeno Alma Landinez, koja je jedna od retkih koja je preživela ovu tragediju.
Pogledajte fotografije stradale devojčice Omajre:
Najgori strah se ostvario kad je potok lahara ušao u kuću, koju je potpuno uništio, a devojčicu zarobio pod teškim ruševinama. Zakopana Omajra je otkrivena tek kad je uspela da provuče ruku kroz pukotinu nakon čega ju je primetio spasilac. Njenu sudbinu dokumentovali su novinari, fotografi, TV ekipe, ali i radnici Crvenog krsta koji su bili prisutni na mestu nesreće nadajući se čudu.
Kada je Hairo Higueria, fotograf novina "El Espectador", stigao na lice mesta, morao je ispred sebe da baca džakove kako bi mogao da se kreće. Čitav grad je bio pod blatom, ništa nije preostalo. Dok je fotografisao uništeni Armero, ugledao je tim Crvenog krsta kako se muči da izvuče jednu devojčicu koja je bila zarobljena u vodi, u ostacima svoje kuće koju je uništilo klizište. Ubrzo se saznalo ime te devojčice - bila je to Omajra Sančez.
Pokušaji da je izvuku bili su uzaludni jer su noge devojčice bile zarobljene ispod gomile betona, a ruke njene mrtve tetke čvrsto stisnute oko nogu i stopala. Meštani nisu mogli da pronađu način da je oslobode iz ruševina, a da joj potpuno ne polome noge. Nisu imali ni sredstava da joj pruže spasonosnu negu ako bi ih amputirali.
Pogledajte fotografije mesta koje je zadesila vulkanska katastrofa:
Svaki put kada bi spasilac pokušao da je izvuče oko nje se nakupljalo još više bljuzgavice. Posle više neuspešnih pokušaja odlučeno je da je puste da se odmori. Zatim je oko njenog tela postavljena guma koja ju je držala na površini. Omajra je jela slatku hranu, pila limenke gaziranih pića, veselo razgovarala sa ljudima oko sebe... Hrabra devojka je uglavnom bila mirna tokom svog iskušenja uprkos kratkim periodima napada panike između.
Treće noći počela je da halucinira i pričala je o odlasku u školu na test iz matematike. Oči su joj postale toliko krvave da su izgledale crne dok su joj ruke pobelele, a lice nateklo. Odjednom je zamolila novinare i druge spasioce da je ostave kako bi se odmorili. Nekoliko sati kasnije vratili su se sa pumpom i pokušali da je spasu, ali su joj noge bile savijene ispod betona kao da je klečala. Bilo je nemoguće spasiti devojčicu.
Hrabra devojčica, pre nego što je poslednji put zatvorila oči, izgovorila je svoje poslednje reči koje ceo svet treba da čuje. Držeći se za komad krhotina iznad glave mirno je pogledala ka kameri i rekla: "Mama, volim te mnogo, tata, volim te, bato, volim te..."
Umrla je 16. novembra 1985. godine verovatno zbog gangrene ili hipotermije. Omajrin brat i mama preživeli su horor dok su otac i tetka preminuli na mestu. Mama devojčica, koja je u noći tragedije bila odsutna zbog posla, rekla je da mora da nastavi napred zbog sina.
"To je užasno, ali moramo da razmišljamo o živima. Živeću za svog sina koji je ostao bez prsta" rekla je majka, prenosi The Sun.
Danas na ovom mestu postoji svega par spomenika, u znak sećanja na one koji su ovde dočekali svoj kraj. Ono što je ostalo od grada prekrila je gusta šuma. Na mestu gde je nekad bio centar izliven je betonski luk koji simboliše ljude koji više nisu tu. Svake godine 13. novembra kod luka organizuju komemoraciju, a poređano je i 25.000 kamenja, u znak sećanja na svaku žrtvu. Ostalih dana u godini Armero je napušten. Jedino svrate ljudi da obiđu Omajrin grob, koji je postao svetilište.
"Dođemo ovde da joj se zahvalimo, ili da joj se pomolimo," rekla je pre nekoliko godina za "AFP" Juli Amezkita, koja je došla da obiđe Omajrin grob sa suprugom. Na mestu gde je devojčica izdahnula poređane su igračke, cveće i sveće.
(Kurir.rs/J.M.)
Pogledajte snimak erupcije vulkana na Filipinima:
"NE PREPORUČUJE SE OPOZICIONIM PRVACIMA SA SLABIJIM SRCEM" Pogledajte četvrtih 100 od 1000 velikih stvari koje su urađene zalaganjem predsednika Vučića