Ljiljana je dala svoj život braneći Kosovo: Lepotica mutila pamet muškarcima, ludo volela srpskog princa, pa stradala na frontu

Ljiljana Žikić Karađorđević bila je neustrašiva dama posebne lepote, a njenom šarmu govoto niko nije mogao da odoli, a u narodu je ostala upamćena ne samo po lepoti nego i po tome što je bila jedna od retkih žena dobrovoljaca koja je život ostavila braneći Kosovo.

Rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu kao jedno od troje dece Živka Đogovića, vozača iz Hercegovine, i majke Milice iz sela Žabara kod Topole. U mladosti je pohađala muzičku i baletsku školu, a kao devojčica bila je angažovana u pozorištu "Joakim Vujić” u Kragujevcu.

Nakon razvoda roditelja, Ljiljana je sa majkom, bratom i sestrom došla u selo Žabare da živi. U znak protesta što ih je otac napustio, žena koje je ostala upamćena kao borac za pravdu, odbacila je prezime Đogović, uzela majčino Žikić i još dodala prezime svoje rano preminule babe po majci, Manojlović.

Diplomirala je na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Naočita i lepa pobedila je na takmičenju za Mis SR Srbije 1978. godine, iste godine ušla je u najuži izbor za "Mis Jugoslavije". Bavila se manekenstvom, a njen lik krasio je časopise širom SFRJ. Početkom osamdesetih godina se oprobala i na filmu, igrajući obnažena epizodne uloge u ostvarenjima "Nije nego", "Tigar", Balkan ekspres", "Grlom u jagode".

Imala je veliku želju da snimi i ploču, a sebe je, najzad, našla u pisanju poezije. Prva zbirka njenih pesama zove se "Tebi".Dva puta se udavala i razvodila i iz tih brakova ima šestoro dece, a najmlađa ćerka Dina postala je poznata javnosti kroz učešće u rijaliti programima.

Malo je poznato da Ljiljaninoj nestvarnoj lepoti nije mogao da odoli ni sam princ Tomislav Karađorđević, a o njihovom ljubavnom odnosu postoje razne priče i glasine. Upoznala ga je 1993. u hramu Svetog Save na Vračaru. Posle godinu dana ponovo su sreli u manastiru Milton u Torontu, gde je Ljiljana došla kod sestre Gordane sa namerom da tu i ostane.

Ljiljana je u Kanadi objavila zbirku ljubavnih i dečijih pesama. Postala je član izdavačke kuće "Ambasadori mira" u SAD i svake godine učestvovala na Festivalu pesnika.

U Srbiju se vraća 1995. godine kada je saznala da je princ Tomislav teško bolestan. Prema Ljiljaninim kazivanjima njihova ljubav započela je maja 1996. godine na Oplencu. Navodno su živeli zajedno godinu dana, a princ joj je govorio da će se razvesti od svoje supruge princeze Linde. Zakođe, šuškalo se da su se tajno verili 27. oktobra 1996. godine.

Sve je iznenadio i njen potez kada je dodala svom prezimenu dodala i Karađorđević. Prema jednoj verziji prezime Karađorđević je dodala, jer joj je dalji predak bio brat od Karađorđa, a prema drugoj - to je učinila zbog ljubavi prema Tomislavu. Posle odlaska sa Oplenca uoči 1997. godine, Ljiljana je živela u svom stanu u Budimskoj 36, u Beogradu. Posvetila se pisanju poezije i proze. Započinje i rad na svom autobiografskom romanu "Koreni".

Nakon početka agresije NATO-a na SRJ Ljiljana se 28. marta 1999. prijavljuje kao dobrovoljac u Vojsku Jugoslavije. Poginula je kao dobrovoljac 125. motorizovane brigade 1. aprila 1999. godine u blizini sela Ljubenić kod Peći, prilikom obavljanja borbenog zadatka.

O tom nezamislivo teškom trenutku svojevremeno je govorila i njena ćerka Dina Galorini koja je jedina od Ljiljanine dece koja živi u Srbiji.

"Iako sam bila mala toga se odlično sećam. Ujak koji živi u Australiji i tetka koja živi u Kanadi, su mi rekli da mama više nije živa ali ja to nisam baš razumela. Sećam se da sam plakala, ali me je prošlo...Nije mi tada bilo jasno šta se zaista desilo i mislila sam da ću da je vidim posle mesec dana," ispričala je Dina za "Blic" i dodala:

"Međutim, kada nas je ujak odveo na groblje i kada smo moj brat Alberto i ja videli mamin spomenik, tada mi je bilo jako teško. Od tada sam stalno čuvala njenu sliku uz sebe, a kada sam spavala držala sam je ispod jastuka. Bilo mi je teško kroz osnovnu i srednju školu. Posle sam i ja dobila sina koga neizmerno volim i koji kada god mi kaže mama uvek se setim svoje majke. I što sam starija to mi daje sve više motivacije, sada završavam master studije, nekako idem njenim stopama, borim se, ne želim da me ljudi žale," kazala je Dina pa istakla da je mnogo o svojoj majci saznala iz njenog dnevnika.

"Ja sam bila jako mala kada je ona poginula tako da sam tek kasnije sve više saznavala o njoj. Moj ujak mi je kada sam porasla davao mnogo njenih stvari koje je čuvao. Tek kada sam odrasla postala sam baš ponosna na nju i vidim da osim što fizički ličimo i psihički smo dosta slične. Ona je osim poezije pisala i dnevnik tako da se danas pronalazim u mnogo čemu kroz šta je ona prolazila u svom životu. Sve više shvatam njen razlog zašto je otišla na Kosovo jer ona je bila veliki patriota, obilazila je manastire i crkve, ovde i u Kanadi, davala je donacije, a u Torontu i te kako znaju za nju. Tamo je jedan čovek i napisao knjigu o njoj. Bila je žena koja je otišla kao dobrovoljac, to su mi rekli svi naši bližnji rođaci, a u svom dnevniku koji je pisala je predosetila da će doći do bombardovanja, što me je takođe zaintrigiralo. Jednostavno je osećala potrebu da ode tamo. Možda bih i ja tako uradila...i ja imam dete koje najviše volim, ali kako godine idu mislim da geni sve više utiču, pa i ja slično razmišljam," kazala je za Blic ćerka Dina.

Ljiljana je stradala tako što je upala u zasedu albanskih terorista zajedno sa još dva vojnika. Imala je samo 42 godine.

Pre nego što je otišla u rat na Kosovo 1999. godine, decu je poverila svojoj prijateljici kojoj je dala i novac za njihove potrebe. Nažalost, nakon Ljiljanine pogibije, prijateljica je isparila, a deca su završila u hraniteljskoj porodici. No, prema svedočenju Ljiljanine najmlađe ćerke Dine, imali su sreće sa ženom koja im je postala druga mama.

Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Sahranjena je 10. aprila 1999. u Žabarima.

(Kurir.rs/J.M.)

Bonus video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana