U savremenom svetu zbog načina delovanja statina oni se smatraju jednom od najčešće propisivanih grupa lekova, a njihova potrošnja u velikom je porastu, pogotovo u zapadnim zemljama. Statini smanjuju nivo holesterola u krvi, čime indirektno doprinose sprečavanju nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Kardiovaskularne bolesti (KVB), a sve više i cerebrovaskularne vodeći su uzrok smrtnosti savremenog čoveka. Procenjeno je da od bolesti srca godišnje umire više od sedam miliona ljudi. Predviđa se da će 2020. od KVB godišnje umirati oko 25 miliona ljudi, a oko 11 miliona od ishemijske bolesti srca (IBS). Tri glavna faktora rizika za KVB su povišen holesterol, pušenje i hipertenzija i na njih se može uticati upravo statinima.

Bolesnici koji su kandidati za primenu statina jesu oni s preležanim infarktom ili bolom u grudima (angina pektoris), oni koji su podvrgnuti bajpas intervenciji, pacijenti s povišenim vrednostima LDL holesterola, dijabetičari, kao i osobe sa evidentnom karotidnom bolešću i perifernom arterijskom bolešću.

Inače, statistika pokazuje da je broj pacijenata na terapiji statinima u Srbiji u 2011. bio oko 200.000, a u Češkoj čak više od milion.