Duško Trifunović bio je srpski književnik, pesnik i televizijski autor.
Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokenrol bendom.
Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako dalje.
Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović ("Ima nešto").
Ukupno je oko 300 njegovih pesama komponovano i snimljeno, a za svega tri pesme u životu je napisao na muziku.
Prema sopstvenoj želji, sahranjen je 30. januara 2006. godine na Čeratskom groblju u Sremskim Karlovcima.
U jednom intervjuu je otkrio kako su nastale neki od najvećih hitova koje su pevali Zdravko Čolić i "Bijelo dugme".
GLAVO LUDA I ZDRAVKO ČOLIĆ
Ranko Boban mi je do mora pevao "Da, da, da, da"... i ja mu napišem "Glavo luda, sve se mijenja, šta će nama izmirenja"... Nećete mi verovati Ranko je sjajan pevač, i on je tu pesmu pevao godinu i po dana. I bio i na televiziji dva puta. Niko je nije primetio dok tu pesmu nije uzeo Zdravko Čolić i uzviknuo "Glavo luda...!" i sa Lokicama oko sebe.
Jako mi je drago što je Zdravko uspeo u životu na način koji nema elemente sramote. Jer sve što je radio bilo je na jednom izuzetnom nivou. Pevao je i ćorke, ne daj Bože kakvih je sve pesama pevao ali mene nije pitao koje će pevati i ja ga pustim... Jer on je dar prirode i poštujem njegov talenat jer ono što radi, on radi dobro.
BIJELO DUGME
Oni su se borili i otimali... Oni su otimali pesme koje sam pisao za druge jer su znali da će oni to bolje uraditi na svoj način.
U njihovoj muzici ništa nisma video ali sam znao da imaju šansu jer su lepi. Čim se pojavi Goran publika je odmah aplaudirala.
IMA NEKA TAJNA VEZA
To je bio jedan telefonski poziv... Javio mi se jedan student režije i rekao da pravi film ali da profesor traži da bude muzike u filmu. Reče da mu je Bregović obećao da će napisati muziku ako ja napišem tekst.
- O Tahiru piši...
- Ne mogu tako pisati pesmu. Pa šta radi Tahir u filmu?, pitam ga.
- Prilazi česmu u dvorištu, skida sat i pere ruke u dvorištu.
- Kakav sat?
- To su mu dali za nagradu.
- Pa jel kaže nešto Tahir?
- Kaže - neko ubije čoveka il' ženu, ode jal' deset jal' petnes' godina na robiju, ja ostao dvadeset.
- Šta je readio?
- Bio čuvar zatvora.
I ja napišem to kao da je to tajna veza između Tahira i njegovog života, i njegovog zanata... Ja to napišem, izdiktiram Goranu Bregoviću, on napiše note i da Jadranki Stojaković.
PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆEŠ
I to smo radili za jedan film. Maja Sabljić sada glumica, tada je polagala prijemni za glumu. I pristane da je snimaju dok polaže ispit. Završi se ispit i ona padne.
I ja vidim da su se profesori sa njom poigravali.
I ja napišem -
"Pristao sam da budem igračka, da prodajem dušu vragu svome, da ostane samo crna tačka posle igre kad me mirno slome. Pristao sam da budem igračka."
E pošto muzičarima stalno nešto smeta oni su prepravili pa su stavili "Pristao sam biću sve što hoćeš"...
ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU
Video sam Željka Bebeka... Ružan, mršav nikakav... Ja sam tad verovao da su mršavi ljudi ružni. Zato sam ja sad debeo i zgodan.
Dođe Željko u kafanu i vidim svi mu se dive a znam da ne mogu da ga smisle. Imao on tanke tanke noge. Al ih nije krio, pa da obuče zvoncare. Nego obuče one tirolke do kolena. A devojke vrište za njim.
I dođe kod mene i kaže mi - E reko Goran da nešto napišeš.
I ja se setim, to je to...
"Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze a da ti se dive sta bi dao..."
Lako sam to napisao.
Kurir.rs/Priredio: P.L.
