Glumačkoj ekipi serije „Južni vetar“ nedavno se pridružio još jedan član, pesnik i mladi crnogorski glumac Aleksandar Gavranić (32). Publika ga je na malim ekranima videla u ulozi Vuše, mafijaša iz crnogorske narko-bande. U intervjuu za Kurir otkriva kako je dobio ulogu, kojim metodama se služio kako bi izgradio lik, kao i kakve su impresije sa snimanja.
- Ulogu sam dobio na kastingu, na koji me je pozvao Nešo Pavlović. Dok smo čitali scene, osećao sam se prilično komotno u tom karakteru, a to je verovatno prepoznao i režiser Miloš Avramović. Tako je došlo do naše saradnje. Vuša vrlo instinktivno reaguje pa mi je bilo važno da iznutra stvorim osećaj poletnosti i to sam uspeo pomoću muzike. Izvođači poput Senide i Zorane Pavić su isprovocirali ono što Vuša u sebi ima. Gledao sam i snimke Majkla Tajsona.
Igrate negativca. Da li je to veći izazov za glumca?
- Negativac zvuči prilično jednodimenzionalno, a život nikad nije takav. Psihološki gledano potreban je čitav niz najrazličitijih okolnosti da bi se formirao um koji je naklonjen destrukciji. Od porodičnog ambijenta, genetike, socijalnog statusa do obrazovnog sistema, društva... Vuša je samo jedan od ljudi kojima te okolnosti, nažalost, nisu bile naklonjene. Sve može da bude izazov, zavisi samo od toga koliko čovek od sebe očekuje.
Snimali ste s Baćom, to jest Miodragom Radonjićem, kao i s Bikovićem, Kostićem... Kakva su vam iskustva sa snimanja?
- Svako suočavanje s novim glumcem je prilika da se nešto drugačije doživi. Svi su bili vrlo otvoreni i dobronamerni. S Mićkom sam imao najviše scena, on je opušten i dobrodušan čovek, pa nije bilo teško ostvariti dobru hemiju.
Kako je serija prihvaćena u Crnoj Gori?
- Serija je vrlo gledana u celom regionu. Mnogo mi ljudi piše svakodnevno.
Da li serija šalje dobru poruku mladima? Zašto su kriminalci postali uzori deci, a ne glumci, pesnici...?
- Kad pogledamo istoriju filma, zapazićemo da su se brojni autori bavili temom kriminala. Film „Provalnik na slobodi“ u kojem je po mom mišljenju Dastin Hofman napravio jednu od najboljih uloga u svojoj karijeri, pogledao sam tridesetak puta sigurno. De Palma, Skorseze, Kopola, Gaj Riči, Tarantino, Majkl Man, Tejlor Šeridan, Fincer svojim filmovima donose ličnu viziju te mračne strane ljudske egzistencije. Film je fikcija. Uzbuđenje je upravo u tom saznanju da to nije stvarno. Obožavam karakter Tonija Montane, ali nikad kao dete nisam poželeo da radim ono što on radi. Kakvu poruku šalje „Kum“, u kojem svako svakoga ubije na najbrutalniji mogući način? Mislim da banalizujemo stvari ako svedemo film ili seriju na tvorevinu koja prenosi poruku. Mladi se bave lošim stvarima zato što su loše vaspitani, a ne zato što im to poručuju serije i filmovi. Lično sam protiv toga da deca imaju bilo kakve uzore, važno je da poseduju kritičku svest, a za ostalo će se snaći.
Stanje u kulturi MALO JE DOBRIH PREDSTAVA
Bavite se i pisanjem, nedavno ste objavili knjigu „Šibanje“. Kako opisujete pesničku i pozorišnu scenu u Crnoj Gori?
- Da, objavio sam dve knjige poezije, „Usta“ i „Šibanje“. Kad je reč o pesničkoj sceni u Crnoj Gori, ona je i dalje prilično nedefinisana, ali ima sve više ljudi koji lepo pišu. Što se tiče pozorišta, čini mi se da je slična situacija u celom regionu, mnogo predstava se napravi, a, nažalost, malo je onih dobrih.
(Kurir.rs / Milica Vujović / Foto:Nada Vojinović)
