Glumac Boris Komnenić, koji nas je proteklog vikenda napustio posle teške bolesti u 64. godini, voleo je više od filma pozorište, a posebno mesto u njegovom srcu zauzimao je Novi Sad.
Mlada koleginica Sonja Damjanović imala je priliku da s njim, kao i s Predragom Pecom Ejdusom, radi u Pozorištu mladih na predstavi "89" Željka Hubača, a kasnije i u filmu "TT sindrom". Uz Sonjinu dozvolu prenosimo njen tekst sećanja na dragog kolegu.
- Bilo je za vreme bombardovanja. Živela sam u malom stanu na Limanu, studentski. Zove Boris: "Šta radiš?" "Ništa, čitam 'Proleća Ivana Galeba'." "Odlična knjiga, svratiću...", svraća u Novi Sad zbog neke rodbine. Donosi mi štek plavog "ronhila" i 500 grama kafe, zna da nemam. Većina zna koliko je to tada značilo. Kao da je došao Deda Mraz. Posedimo malo, on kreće, kažem mu: "Javi kad stigneš u Beograd", frka mi je zbog mostova... Zove. "Stigao sam, ajde smiri se, čitaj 'Ivana Galeba' i ne brini..." Otvaram knjigu i nalazim 200 maraka u njoj. Zovem: " Borise, nije trebalo, previše je, doneo si mi najvažnije."
"Ne znam o čemu pričaš, dosadna si!", kaže on. Posle smo se često sretali, godinama, i svaki put kad bih pokušala ovo da ispričam pred nekim, on je prekidao, i nikad nije dozvolio. Pa, evo sad. Hvala ti, Borise, na svemu. Najviše na tome što si dozvolio da te smatram prijateljem - napisala je Sonja.
Datum sahrane Borisa Komnenića još nije saopšten jer se čeka potvrda kad će njegova ćerka Nika i bivša supruga Rene moći da doputuju iz Zagreba.
Kurir/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
