BEOGRAD - Širi dalje.
Dragan Đilas, lider Demokratske stranke, uspeo je proteklih godina, kada se država borila sa ekonomskim nedaćama, da postane jedan od najbogatijih političara. Takvu Đilasovu veštinu Miodrag Kostić, predsednik kompanije „MK grupa“, nazvao je „posebnim načinom vođenja biznisa“.
Kostić je ove reči upotrebio objašnjavajući kako je Đilas posle petooktobarskih promena pokušao da uceni rukovodstvo „Pekabete“ - pozivajući se na Zorana Đinđića i navodne veze u vrhu DS, tražio je da se taj trgovinski lanac za desetine miliona evra reklamira preko njegove marketinške agencije. Kada je to saznao, Đinđić je, u ime DS, potpisao krivičnu prijavu protiv Đilasa.
Biznis stil
- Đilas je obilato koristio svoj politički položaj. Moglo bi se reći da je u poslovanju prilično nasilan jer je direktno zastrašivao svojom funkcijom. Setite se samo slučaja Studija B - priča izvor Kurira.
Podsetimo, Đilasova firma „Dajrekt medija“ sarađivala je sa Studiom B, koji se finansira iz budžeta grada, u vreme kad je on bio na čelu Beograda. Sličan slučaj koji pokazuje da je Đilas koristio politički uticaj jeste i poslovanje s Javnim servisom, čiji je reklamni prostor gotovo u celosti bio u njegovim rukama, a kako su sklopljeni ti ugovori i kako je baš Đilas dobio povlašćeni položaj u trgovini reklamnim minutima, nikad nije otkriveno.
Posao za nadležne
Da je lider DS profitirao iz spoja politike i biznisa najbolje svedoči ono što je o svom bogaćenju sam napisao. Đilas je kazao da je firma čiji je suvlasnik od 2004, kad je ušao u DS, pa do danas narasla više nego duplo. Međutim, zvanični podaci pokazuju da je godišnji prihod „Multikoma“ od tada postao veći čak 300 puta - sa tri miliona 2004. na prosečno osam milijardi dinara od 2008. do 2011. godine!
Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, nadležni treba da ispitaju kako je Đilas uspeo da uveća bogatstvo.
- Đilas sa takvim bekgraundom ne sme da ostane nekažnjen radi stabilnosti i sigurnosti sistema - kaže Anđelković i dodaje da nije problem kada se imućan čovek uključi u politiku, nego kad se neko tokom bavljenja politikom bogati.
- Kada se bavi samo biznisom, čovek je tome posvećen i veće su šanse da se obogati nego kada se vode dva posla, što je slučaj sa Đilasom. To samo govori da je on nesumnjivo (zlo)upotrebljavao politički uticaj i poziciju za lično bogaćenje - dodaje Anđelković.
Popović
ĐILAS PRODAJE VREME
Vladimir Popović, nekadašnji najbliži saradnik Zorana Đinđića, svojevremeno je u intervjuu za podgoričku televiziju Atlas na pitanje novinara čime se bavi Dragan Đilas rekao da se on, kao i uvek, bavi trgovinom.
- On je trgovac. Bavi se trgovinom, preprodajom vremena, sekundi sportskog programa i, pored toga, trenutno je na funkciji v. d. predsednika stranke. Kao što je, kad je došao kod Tadića, bio šef kancelarije za nešto, odnosno za finansiranje stranke i pronalaženje para za finansiranje stranke - rekao je Popović i dodao:
- Onda je nešto kasnije bio ministar nekog izmišljenog ministarstva, ne mogu da setim kako se to zvalo, sad trenutno je na funkciji predsednika stranke, pre svega zahvaljujući tome što je na čelu pre toga bila najkatastrofalnija ličnost koja je mogla da bude na čelu DS.
Ilić: Protiv Đilasa je bila podneta krivična prijava!
Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije, otkrio je juče da je protiv Dragana Đilasa, lidera Demokratske stranke bila podneta krivična prijava.
- Tačno je da je protiv Dragana Đilasa bila podneta krivična prijava. To nam ne daje za pravo da ovom prilikom i ovako sada komentarišemo krivične prijave - rekao je Ilić gostujući u Jutarnjem programu televiziji Pink.
Na dodatno pitanje da li je krivičnu prijavu protiv Đilasa podneo tadašnji premijer Zoran Đinđić, Ilić je odgovorio da je to moguće.
- Ne bih mogao da tvrdim jer je prošlo mnogo vremena - naglasio je Ilić koji je široj javnosti postao poznat kada je u septembru 2003. godine pokrenuo je proces u aferi „Bodrum“, zbog čega je platio cenu kada se DS vratio na vlast 2007. godine. Od tada nije mogao da napreduje u tužilaštvu, a pokušali su da ga ne izaberu. Tek posle pritiska Brisela i svetskog udruženja tužilaca morali su da ga izaberu za zamenika republičkog tužioca.
(S. M.)