SAŠA JANKOVIĆ ZA KURIR: U Srbiji sve zavisi od Vučića

Ovoj državi kao da treba samo jedna institucija i jedan čovek koji sve zna i o svemu odlučuje. U ovoj zemlji samo on ima porodicu i samo njega bole uvrede i klevete. U slučaju Savamale nisam ukazivao, već koristio zakonska ovlašćenja. Ispostavilo se da se u Srbiji mogu uzeti zakon, fantomka i bager u ruke, mada samo ako ste sertifikovani kao „kompletan idiot“

Zaštitnik građana Saša Janković u intervjuu za Kurir kaže da svoju ličnost ne može da odvoji od posla kojim se bavi, ali da bi imao mnogo toga više da kaže da nije na poziciji ombudsmana. Ističe da je njegov posao da kontroliše vlast, a da u očima vlasti ispada „podlac“ i „kreatura“. O predsedničkoj kandidaturi se i dalje ne izjašnjava otvoreno, ali ističe da su u Srbiji svi političari, pa i on. Tvrdi da kritikuje glasnije nego što bi moralo, ali da je to nametnula vlast.

U svim intervjuima naglašavate da ih dajete kao zaštitnik građanina, a ne kao Saša Janković. Da li možete da promenite tu praksu ovog puta?
- Ne, ja sam državni funkcioner i nemam slobodu izražavanja kao drugi građani. Ali ono što mogu da kažem i što govorim kao zaštitnik građana zaista mislim i kao Saša Janković, tu nema nikakve razlike. Kao Saša imao bih i mnogo toga više da kažem, ali jasno je da to javnost ne bi mogla da odvoji od mog posla. Svaka druga tvrdnja je manipulacija.

Čini se da vladajuća većina u vama više vidi opozicionara nego nezavisni organ vlasti. Pa, jeste li opozicija?
- Ne znam za šta se to onda politički zalaže vlast koja tvrdi da sam ja opozicija ako sve vreme insistiram i proveravam da li zakon važi za sve podjednako, u svakom mestu u Srbiji na isti način, noću i danju; da li je administracija stručna i vredna, da li zakon prvo primenjujemo na najjače ili na najslabije? Za kakvo uređenje su to onda ljudi na vlasti ako sam zbog ovoga što radim i tražim opozicionar? Svugde na svetu rad ombudsmana daje opoziciji argumente za kritiku vlasti, ali samo za našu vlast to znači da je ombudsman opozicionar. Ne predlažem neku svoju politiku, već kontrolišem da li vlast sprovodi politiku i zakone koje je donela. Vlast koja ne želi da sluša kontrolora koga je izabrala, koja radi mimo zakona koje je donela, ima mnogo veći problem sa sobom nego sa opozicijom. A Ustavom utvrđena dužnost zaštitnika građana je da kontroliše rad organa vlasti, a ne opoziciju, preduzeća, medije ili građane - to radi sama vlast, i to i kad sme i kad ne sme.

Kažete da niste političar, ali otvoreno kritikujete vlast?
- Da budemo potpuno jasni, to što opozicija kritikuje vlast ne znači da su opozicija i kritika jedno te isto. Kritikujem javnije i glasnije nego što bi to moralo da bude jer je tako nametnula vlast. Da ona brzo reaguje na službenu komunikaciju, otklanja utvrđene propuste i stara se da se slični ne ponove, ja bih radio sve što radim, ali tiše. Međutim, ovde retko ko obraća pažnju na probleme dok ih ne vidi ogoljene u medijima, kako mu ruše rejting. Pa čak i tada, umesto da što pre otklone grešku, tvrde da izmišljam, da sam „zlonameran“, „podlac“, „kreatura“, da „nisam dobro pročitao zapisnike“, pitaju se „da li je to najveći problem u Srbiji“, „kolika mu je plata“ i „što to nije rekao prošlima“... I onda, zarad ljudi koji su mi se obratili i očekuju rezultat, zarad ove institucije i održanja ustavnog poretka, moram da budem još jasniji, oštriji, konkretniji, detaljniji. Probao sam i drugačije, nadajući se da će to biti bolje prihvaćeno. Nažalost, to se shvata samo kao znak slabosti i sledi još gore kršenje zakona uz manji strah od kontrole.

Postoji nešto za šta vladu i institucije sistema treba pohvaliti?
- Ima, ali vlada toliko hvali sebe i za šta treba i za šta ne treba da ne osećam potrebu da na bilo koji način doprinesem tom samoljublju.

U javnosti se provlači teza da ste mogući predsednički kandidat opozicije.
- Ne slažem se s nametnutom predstavom o tome šta je „politika“ i „političar“. Ako me kao zaštitnika građana ne biraju građani, već političke stranke u Narodnoj skupštini; ako kao zaštitnik građana imam pravo podnošenja predloga zakona, a zakon je izraz političke volje - da li me to već sada čini političarem? I zašto je predsednik države, koji po Ustavu izražava državno, a ne stranačko jedinstvo, koga predlažu i biraju građani, a ne stranke, po definiciji „političar“? Kad Ustavni sud poništi zakon koji su vladajući političari izglasali, je li to politika ili opoziciono delovanje? Politika nije zlo, svaki čovek je političko biće i svet posmatra iz neke političke perspektive... Samo postoje dobri i loši političari koji te perspektive obogaćuju ili manipulišu njima zarad sopstvenog interesa. Izvitoperena politika loših političara je, međutim, metastazirala i potisnula pristojnu politiku, a onda i sve druge načine za regulaciju društvenih odnosa - u ćoškove je uterala i sebi potčinila pravosuđe, medije, državni aparat sile, obrazovanje, kulturu, nezavisne organe. Poslednjih dvadesetak godina nastojim da utičem na državne i društvene tokove iz nepolitičke perspektive. Međutim, otkako je vlast za politiku proglasila pitanja da li zakon važi uvek i podjednako za sve, da li se političkom voljom dan može proglasiti za noć i obrnuto, da li ljudi mogu da računaju na pravnu sigurnost ili se pravila menjaju po potrebi, od danas do sutra; da li se isplati poštovati zakon... Ako je zdrav razum politika, onda smo svi političari, pa i ja.

U javnosti su se pojavila istraživanja po kojima biste imali 15 odsto podrške kao kandidat za predsednika Srbije. Verujete li u takva istraživanja?
- Ne. Istraživanja su često način uticaja na javnost i biračko telo, a ne i pokazatelj pravog stanja. Sledeće istraživanje verovatno će otkriti da imam još manju podršku.

Mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić izjavio da nije nemoguće ni to da on ne bude premijer. Kako ste vi shvatili njegovu izjavu?
- Shvatio sam kako je rečeno - u srpskoj državi danas je sve moguće i sve zavisi od volje mandatara. Kad će biti izbori, koji će biti izbori, ko će biti poslanik, ko ministar, ko predsednik, a ko zaštitnik, ko će šta i od koliko sati raditi, kolike će plate i penzije biti, koliko će se deca igrati, koliko će nas stranci poštovati, ko je najveći kriminalac, kad ćemo se komšijama izvinjavati, a kada pretiti. U Srbiji kao da treba samo jedna institucija, u ovoj zemlji jedan čovek sve zna i o svemu odlučuje, u ovoj zemlji samo on ima porodicu i samo njega i nju bole uvrede i klevete. Apsurdno je da vlast u naponu snage raspiše vanredne izbore sa obrazloženjem da Srbiji brzo treba vlada punog legitimiteta da nas još brže vodi u napredak; da izbore vlast glatko dobije, ali da ne formira vladu, već se opet priča o novim, vanvanrednim izborima, i to na svim nivoima? Da li bi dovoljno dobra pozicija za formiranje nove vlade bilo samo da se u Srbiji ukine opozicija, pravosuđe, mediji, nevladine organizacije i da se građanima stvarnost ukazuje isključivo na „izložbama“ u postavci informativne stranačke službe? I kakvi su to uopšte izbori onda ako najjači odlučuje gde, kada, ko i kako, a ako mu se rezultat ipak ne svidi krivi druge i sve ponavlja iz početka. Koliko to uopšte košta, pogotovo u poređenju s mojom platom, koja je zakonom uređena kao jednaka plati predsednika Ustavnog suda, čiju visinu utvrđuje administrativni odbor Narodne skupštine, a koja je tema svakog dana u svim štapskim medijima?

Da li po vama Vučić ne sastavlja kabinet jer se još nije odlučio za kadrovska rešenja, nema rešenja ili postoje drugi razlozi?
- Nemam saznanja zašto nešto radi ili ne radi, mogu samo da pričam o posledicama toga što radi na ostvarivanje prava građana, vladavinu prava i ljudska prava u zemlji.

U javnosti se pominjao i pritisak stranog faktora. Da li mislite da će u novoj vladi biti iznenađenja?
- Treba li nam vlada uopšte ako se tvrdi da nam tehnička vlada radi bolje od bilo koje ranije, da ne kažem u istoriji Srbije. I ne samo to, mandatar odlično sarađuje i s predsednicima drugih država, parlament usvaja sve što kaže, tužilaštvo progoni ili ne progoni nekako uvek po njegovim predskazanjima, policija efikasno suzbija kriminal lubeničara i tezgaroša, Poreska uprava zadaje poslednji udarac stanodavcima koji su opljačkali državu! Možda ništa ne treba da menjamo. Šta ako stranci pritiskaju da sve ostane baš kako je sada?

Koga od sadašnjih ministara ne biste voleli da vidite u novoj vladi?
- Ako bih hteo da postignem dobar stvarni efekat, pohvalio bih sada one koje smatram najmanje privrženima vladavini prava, a kritikovao najbolje.

U prošlosti je između vas i premijera, kao i pojedinih ministara bilo dosta trzavica? Koju biste ocenu dali na skali od jedan do deset za saradnju s mandatarom?
- Mi različito gledamo na međusobnu saradnju. Za mene je to odnos između dva državna organa, vlade čiji je on predsednik i mene kao zaštitnika građana, Ustavom uređen i ne sme ga ništa dovoditi u pitanje. Tek dodatno, ako ima sreće, postoji i lična naklonost, koja može olakšati i ubrzati rad. Rekao bih da je kod njega najbitnije ovo drugo i da sve kojima nije lično naklonjen tretira kao neprijatelje i na institucionalnom planu. Otuda njegovi ministri po napisanoj matrici govore da sam „politikant“ i krše zakonom propisane obaveze u postupcima kontrole, a njegovi lični prijatelji, narodni poslanici i visoki stranački funkcioneri da sam „kreatura“, „pokvarenjak“, „strani agent“, „ubica“. Postoji linija u ličnim odnosima koja se ne prelazi. U službenim, radim svoj posao i uvek ću vladi ukazivati na propuste na štetu građana, ali ako ih ignoriše, neću ih kriti pred javnošću.

Slučaj Savamala još nije dobio epilog. Vi ste kao zaštitnik građana ukazivali na brojne nepravilnosti.
- Ne ukazivao, već sam ih utvrdio, koristeći zakonom propisana kontrolna ovlašćenja! Ali ispostavilo se da se u Srbiji mogu uzeti zakon, fantomka i bager u svoje ruke, mada samo ako ste sertifikovani kao „kompletan idiot“.

Kakav rasplet očekujete i da li će to rezultirati ostavkama gradskih funkcionera?
- Rasplet se, što se mene tiče, već desio. Protok vremena je toliki da je jasno da istina u neće biti prihvaćena kao potpuna ni objektivna. Pokazalo se da ishod opet zavisi od volje jednog čoveka i političkih prilika. Ishod je da su nam se pravna država, pravna sigurnost i bezbednost građana zagubili u mraku te savamalske noći. Nismo „kompletni idioti“ da to ne vidimo.