MONSTRUMI IZ DB SU MI UBILI BRATA: Teške optužbe sestre sudije Simeunovića likvidiranog posle odbijanja da potpiše hapšenje rudara

Prošlo je 20 godina od smrti sudije Okružnog suda u Beogradu Nebojše Simeunovića, koji je 3. oktobra 2000. godine odbio da se povinuje državnom vrhu i potpiše naloge za hapšenje štrajkačkog odbora rudara Kolubare koji su se pobunili protiv Slobodana Miloševića. Poslednji put viđen je mesec dana nakon ovog dođaja, a njegovo telo pronađeno je 3. decembra te godine na obali Dunava između hotela "Jugoslavija" i Ušća.

"Na pragu novog veka i novog milenijuma monstrumi Državne bezbednosti ubili su mog jedinog brata, u jednom od svojih privatnih zatvora, ubrizgavši mu amonijak u uši, a zatim telo bacili u reku, samo zato što je u najsudbonosnijim danima za Srbiju 3.10.2000. godine odbio da potpiše krvožedan nalog Velikog inkvizitora, krvnika, tiranina, i tužilaštva, i uhapsi rudare Kolubare, striktno poštujući zakon i sledeći svoju savest.

Plan je bio paklen. Trebalo je pohapsiti rudare Kolubare, zatim bi krvnik uveo vanredno stanje, a onda bi usledila hapšenja znanih i neznanih. Spiskovi su bili sačinjeni, tenkovi pokrenuti, i Srbija bi plivala u krvi.

U krvnikovim rukama bile su sve institucije u zemlji Srbiji uključujući tu medije, finansije, tržište, crno tržište, Vrhovni savet odbrane, Državnu bezbednost, policiju, tužilaštvo, bescarinske zone, podzemlja, nadzemlja, vazduh, zemlju, teritorijalna voda, priobalni prostor, apsolutno sve. Niko sem krvnika nije smeo ni da pomisli na donošenje neke sopstvene, samostalne, odluke. Krvnik, je odavno otišao, ostale su krvnikove bezbedonosne službө i krvnikovi seizi.

A kada se brzinom svetlosti pronela vest da je sudija Simeunović po drugi put odbio da potpiše krvožedan nalog Velikog inkvizitora, i posle siledžijskog i oholog poziva policijskog generala krvnika, tenkovi se povlače i vraćaju u kasarne.

Policijski general krvnik, omiljeni policijski general bračnog para, jedan od glavnih u zatiranju tragova hladnjača širom zemlje Srbije, posebno se istakao u najmorbidnijoj policijskoj akciji "Dubina II", po nalogu Velikog inkvizitora, krvnika, organizovaće ubistvo mog brata, i novi vlastodršci će ga poslati u "zasluženu" penziju.

Brat moj je spasao ne samo živote rudara Kolubare, brat moj je spasao Srbiju.

"Neoprostivo i nepodnošljivo, različit od poznanika, prijatelja, saradnika i revolucionarne ustreptale javnosti. Prepošten, smeo, vidno preosetljiv, savršeni zanatlija, prebrz i ponekad kad je neophodno, munjevit na psovki kao na obaraču, ubojitoj i teškoj kao istina, dosetljiv, duhovit, al' iznad svega pravedan".

Kako bi uopšte mogao opstati u državi zvөrinjaku, Velikog inkvizitora, krvnika, tiranina, stvorenoj od laži i zločina, čudovišnih egzekutora, inkvizitorskih sudija i sudova, privatnih zatvora, paravojnih formacija, kriminalaca ubica sa značkama Državne bezbednosti, "neprepoznatljivih androida i neuhvatljivih ketmana".

Njihova krvoločna želja za njegovom smrću zaverenički se mrestila u hladnom, muljevitom i maglovitom, priobalju Dunava.

Otišao je lako i brzo, kao što je i živeo, za opšte dobro kao što dolikuje pravim junacima, kao jedina istinska žrtva nepotpuno sagorele Revolucije, kojoj je spasao život, osuđen zbog toga na smrtnu kaznu od još uvek postojećeg inkvizitorskog suda.

Novi vlastodršci će podići grandiozni spomenik caru Dušanu Silnom, sa otisnutom zapovesti iz njegovog Zakonika, kao u čudesno hrabroj odluci sudije Simeunovića da se suprotstavi od straha pobesnelim policijskim i vojnim generalima.

Podigavši spomenik caru Dušanu Silnom i neznajući, podigli su spomenik sudiji Simeunoviću, zaboravivši mu ime, čim su se dokopali svojih toliko željno iščekujući ministarskih i predsedničkih fotelja, ali čije se odvažno Iljutito sudijsko delo prkosno i zadivljujuće blista na suncu, kao kakav skupoceni dijamant, ogledajući se u spartanskom poštovanju drevne zapovesti, koje zakon i sudiju stavlja iznad samog cara, ali po paganski ukletom, žrtvenički ritualnom obredu, i Iznad sudijskog života.

Poslednju turu pića za celu kafanu, za sve nas, platio je galantno, viteški, i zauvek se vratio u skasku iz koje je nekim čudom iskoračio i zalutao, jer je jedino u njoj oduvek i postojao.

Ubistvo brata moga sudije neviđeni je monstruozni akt državnog terorizma, nezabeležen u analima zločina, i dokaz kršenja najosnovnijih načela međunarodnog prava i civilizacijskog ponašanja Kolegijuma sudija Okružnog suda u Beogradu potpisuje zvanično saopštenje za javnost u kome se kaže "da se sudija Simeunović ubio" blateći pri tom ime brata moga, a ni ruka im zadrhtala nije. Jedan broj sudija i tužilaca da bi potvrdili svoju odvratnu, robovsku lojalnost Državnoj bezbednosti prisustvuje i obdukciji. Vide pred sobom svog mrtvog kolegu. Znaju ko ga je ubio i po čijem je nalogu ubijen, ali to njih ne dotiče. Oni grozničavo razmišljaju samo o visini nagrade. Da li će nagrada biti u krvavim srebrnjacima, ili u brzometnom napredovanju na sudijskim i tužilački funkcijama?

U zapisniku iz davne 2001. godine sačinjenim pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beograd iz koga se vidi kako su monstrumi Državne bezbednosti ubili brata moga, između ostalog stoji: Da bi se ovako monstruozno ubistvo obavilo "neko stručan je dao "savet" ili izveo "sve". Doktor Mengele je dao "savet" i doktor Mengele je obavio ulogu dželata.

Fariseji koji dolaze na vlast 5. oktobra 2000. godine, oni koji su svoje kampanje pravili na političkim ubistvima, oni koji su beskrupulozno prisvojili ime brata moga onda kada im odgovaralo, kad je brat moj odbio da potpiše krvožedan nalog Velikog inkvizitora i uhapsi rudar Kolubare, prave pakt, đavolji pakt sa ubicama, sa istim onima koji su ubili brata moga i tako dok oni žare i pale zemljom Srbijom više od jedne decenije, ostaju nerasvetljena sva politička ubistva.

Pakt sa ubicama posle par godina postaće zvaničan državni pakt sa socijalistima, pod nazivom "pakt o istorijskom pomirenju" i tako će prvi čovek države Srbije koji je tog fatalnog po brata moga 3.10.2000. godine bio na poternici, a brat moj odbio da izda poternicu, abolirati krvnike i njihvove zločine.

Ja od države Srbije i njenih bezbedonosnih službi koji su ubijali svoje sopstvene građane znane i neznane, od države Srbije i njenih bezbedonosnih službi koje su pored svojih dželata posedovali i svoje "savetnike" koji su ih "savetovali" kako da ubijaju građane Srbije, od onih koji su za tridesetak krvavih srebrnjaka potpisali zvanično saopštenje za javnost u kome se kaže da se "sudija Simeunović ubio" blateći pri tom ime svog mrtvog kolege, a ni ruka im zadrhtala nije, od onih iza kojih su ostale masovne grobnice i grobovi i sejiza krvnikovih, ni posle dve decenije ne očekujem da obelodane monstruozno političko ubistvo.

Ali hoću da verujem da će ovom jadnom zemljom mojom upravljati neki potpuno novi, drugi čestiti ljudi, koji nisu poprskani krvlju nevino ubijenih, koji će obelodaniti sva monstruozna politička ubistva, sa punim imenom i prezimenom, krvnika nalogodavca, čudovišnih egzekutora i jataka krvnikovih, a ubistvo brata moga sudije koji je spasao ne samo živote rudara Kolubare, nego na stotine možda hiljade ljudskih života, ostati upamćeno kao najmračnije političko ubistvo za koje nije bilo mesta u ljudskom umu.

Zašto Gospode dozvoljavaš najgorima da ubijaju najbolje? Ako je to zbog toga da bi se u temelje neke nove Srbije ugradili najbolji, da bi iz najboljih temelja iznikla najbolja Srbija, onda ti kažem da si previše dobrih uzeo.

Ti mirno spavaj beskrajno voljeni brate moj, odmaraj dušu od pravednih napora i podviga tvojih, počivaju miru do konačnog susreta sa sestrom!"."

Tvoja jedina sestra Jelena"

(Kurir.rs/Blic)