Oni su već osuđeni za progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela Srba za vreme i posle "Oluje"Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina

HAG - U sudnici 1 Haškog tribunala danas u 9 sati počeće izricanje pravosnažne presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.

Oni su već osuđeni za progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela Srba za vreme i posle "Oluje"Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.

Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u "Oluji", od kojih 1.205 civila - 522 žene i 12 dece. U "Oluji" je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.

Suđenje za "Oluju" počelo je 11. marta 2008. zbog ratnih zločina u iz avgusta 1995. godine.
Gotovinu je Haški tribunal optužio 2001, u bekstvu je bio do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji i "smešten" u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se dobrovoljno predali Tribunalu, potom i pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja.

Izvođenje dokaza na suđenju završeno je 11. juna 2010. godine, završne reči strane su održale krajem avgusta, odnosno početkom septembra 2010, a tokom 303 radna dana iskaz je dao 81 svedok optužbe, dok je u odbranu optuženih generala svedočilo 57 osoba.

Prema prvostepenoj presudi iz aprila 2001. Gotovina, koji je zapovedao "Olujom", i Markač kao komandant specijalne policije bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman.

Cilj je, prema navodu optužnice, bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine - Gotovina i Markač proglašeni su tada krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine.

General Gotovina je, prema toj presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini i ništa nije učinio da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.

Gotovina i Markač su na prvostepenu presudu uložili žalbe. Njihove odbrane podnele su tokom prošle i ove godine nekoliko zahteva da se u žalbenom delu postupka uvede oko 30 novih dokaza, među kojima su bili i zapisnici sednica Vrhovnog saveta odbrane koje su se održavale u Beogradu za vreme Oluje, američka diplomatska beleška objavljena na Vikiliksu i ekspertski izveštaji američkih oficira.

Čitanjem nepravosnažne presude i određivanjem rasporeda istupanja odbrana konferencija Žalbenog veća je počela 14. maja ove godine.

Žalbeno veće je 21. jula zatražilo od Tužilaštva da razradi svoje teze o krivici po alternativnim oblicima odgovornosti Gotovine i Markača.

Veće je 2. oktobra ove godine odbilo da razmatra nove dokaze koje je tokom žalbenog postupka predlagala odbrana optuženih hrvatskih generala.
Odbrane su u avgustu ove godine posebnim aktom osporavale i nadležnost Žalbenog veća za razmatranje pitanja alternativne krivice dvojice generala, jer je reč o pitanju koje nije predmet žalbenog postupka.

Haško tužilaštvo je poručilo tada da prvostepena presuda kojom su osuđeni kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata daje osnova za proglašenje njihove krivice i kao pomagača u tom poduhvatu, kao i za proglašenje njihove krivice po komandnoj odgovornosti za zločine koji su usledili tokom dva meseca nakon Oluje.

Odbrana je tvrdila suprotno, odnosno da nepravosnažna presuda ne daje nikakav osnov žalbenom veću da donese osuđujuću presudu.

U očekivanju presude generalima u Hagu, hrvatski predstavnici veteranskih udruženja pozvali su sve građane da im se priključe na skupu podrške Gotovini i Markaču večeras u Zagrebu.
Branioci će se okupiti na groblju Mirogoj kod spomenika Glas hrvatske žrtve - Zid boli, gde će položiti vence i zapaliti sveće i u zagrebačkoj katedrali na misi i bdenju.

Na dan izricanja presude, planirani su skupovi na centralnom Trgu bana Jelačića i na trgovima u više hrvatskih gradova.

Predsednik udruženja specijalne policije ozvaničio je da na skupu neće biti govornika, jer političarima ne žele da prave platformu za samopromociju.

Pozvao je sve građane da svojim dolaskom pokažu jedinstvo kakvo je pokazano i 1991. i upozorio da jedinstvo veteranskih udruženja "ne dolazi u pitanje". Klem je hrvatskim političarima poručio da se ne trebaju bojati hrvatskih veterana već "svoje savesti", ali i da se trebaju zapitati da li su izdali hrvatske nacionalne interese.

Sve tri televizijske stanice uključiće se u direktan prenos iz Haga, a osim njih i portali daju ankete građana koji skoro bez izuzetka smatraju da generali moraju biti oslobođeni.

Doprinos atmosferi očekivanja presude daju i TV stanice koje kao i pojedini mediji daju opširne tekstove vezane uz proces.
Presuda hrvatskim generalima izaziva pažnju i medija u regionu - među "najhrabrijima" u prognozama je sarajevska "Slobodna Bosna" koja saznaje: Gotovini i Markaču po 18 godina.