FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Molčanije
Pročitah u nekim novinčinama da je Nj. s. Porfirije u novogodišnjem intervjuu na RTS - koji nisam gledao jer televizore odavno ne gledam - izjavio da se ubuduće, osim uoči Uskrsa i Božića, neće pojavljivati u javnosti.
Dobro će patrijarh postupiti ako odoli političkim pritiscima i ostane pri toj odluci, a još će bolje postupiti ukoliko - uprkos insistenciji pridvorskih parazita - ugasi Instagram nalog. Ne ugasi li ga - eto ga uskoro na Tviteru i Tiktoku. To je lančana reakcija.
Nemojte pomisliti da sam se pod starost odao zilotizmu, daleko sam od primisli da monaštvo, arhijerejstvo i sveštenstvo treba da se pozatvara u kelije i da pet sitnih para ne daje na zbitija u okolnom svetu - iako Bog tako zapoevda i iako bi tako bilo najbolje - ali naše pokolenje nije najbolje. Daleko je i od dobrog. Ali nije ni najgore. Najgore tek dolazi.
Naprotiv, smatram da bi crkva, s patrijarhom na čelu, trebalo da bude mnogo prisutnija u javnosti. Ali za svoj groš (docnije ću objasniti kako) i u svoje ime. Takođe ne mislim da crkva treba da bude apolitična i da ne sarađuje s vlastima; to si možda može priuštiti poneki podvižnik (ako takvih još ima), ali ne i ovotrenutna i ovozemaljska crkva.
Ali crkva, s patrijarhom na čelu, nipošto ne bi smela da bude otvoreno naklonjena (nazovimo ih) konzervativnim politikama i još otvorenije nenaklonjena (nazovimo ih) liberalnim politikama, što je dosad uvek bio slučaj, i verovatno će i ostati slučaj. Dok Proviđenje ne udesi drugačije. Kao što je - nakon sličnog crkvenog zastranjivanja u periodu između dva rata - udesilo da SPC provede četrdeset i kusur godina u vavilonskom ropstvu komunizma.
Iz koga nije izvukla nikakve pouke. Onog trenutka kad je komunizam pao, sveštenstvo, monaštvo i arhijerejstvo SPC je - čast izuzecima - prigrlilo najretrogradnije politike i politikante, smatrajući ih garantom očuvanja tradicije. (Kako je tradicija očuvana, možete se obavestiti ako bacite pogled na sodomske bahanalije svetosavske omladine u „Zadruzi“, ali i na ulici.)
Osim očuvanja tradicije - i jalovih pokušaja da se stara dobra zauvek prošla vremena veštački ožive i uvezu u ovo pogano doba - crkva bi trebalo da se bavi i stvaranjem tradicije, što će reći teološkom analizom razmatranjem moderniteta, a ne njegovim poricanjem i okretanjem glave.
Najprobitačnije bi bilo da se na PBF uvedu predmeti teologija istorije i teologija umetnosti, jer istorijske nevolje i tragedije - a mi iz jedne srljamo u drugu - nisu posledica delovanja neprijateljskih sila (Vatikan, Kominterna, Brisel), nego korektivna kazna za naše nagomilane zablude, zastranjivanje i sagrešenje. Bilo bi dobro da patrijarh „revidira“ svog prethodnika Irineja, koji je postavio ultimatum Bogu da ćemo čekati petsto godina na povratak Kosova. Možda nam nije preostalo ni pedeset.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati