BEZ RUKAVICA: Omalovažavanje građana

Stvari su kristalno jasne, sve lepo piše crno na belo i treba samo sabrati dva i dva.

Nešto se krupno desilo posle toga, jer prekjuče je situacija bila ovakva: vladajuća koalicija prihvatila je zahteve opozicije da se formira nezavisna komisija koja bi obavljala kontrolu i reviziju biračkog spiska i da Javni servis počne objektivno da izveštava i da bude svima podjednako dostupan - dakle, sve ono što je Marinika tražila, ali opozicije neće na izbore.

U međuvremenu je, naime, sa opozicione strane ispostavljen još jedan uslov: da beogradski i svi lokalni izbori budu održani u istom danu, i to na jesen!

Ima tu, međutim, jedna kvaka.

Zakon kaže da je poslednji termin za održavanje beogradskih izbora 2. jun.

I isti zakon kaže da je najraniji termin za lokalne izbore u više desetina gradova i opština, među kojima je i 17 gradskih opština u Beogradu, 9. jun.

Njihovo spajanje bilo bi suprotno zakonu.

Lideri opozicionih stranaka, koji ništa drugo i ne rade nego se bave procedurama, spiskovima i aktima, svakako su znali da je treći zahtev koji su ispostavili Vladi nemoguće ispuniti. Zašto su ga onda izneli? Prosto je: da bi sebi stvorili alibi za neučestvovanje na izborima.

Jer između onog intervjua Marinike Tepić i saopštenja predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da su ti zahtevi ispunjeni objavljeni su rezultati istraživanja američkog Nacionalnog demokratskog instituta, neprofitne, nepartijske i nezavisne, ali vrlo dobro obaveštene organizacije. Ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji nakon svega što se dešavalo posle izbora 17. decembra dovelo ih je do zaključka da blok koji predvodi SNS uspeva ne samo da očuva svoje biračko telo nego i da ga znatno uveća, a s druge strane, da koalicija „Srbija protiv nasilja“ nije zadovoljila ni svoje birače, pa ih je tako razočarane u velikoj meri gurnula u apstinente. Kratko i jasno, „Srbija protiv nasilja“ na novim izborima nema šta da traži!

Nema sumnje da su ovi rezultati odmah stigli i do Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Mikija Aleksića... i da je famozni „treći uslov“ za izlazak na izbore tako i smišljen da za vlast bude neprihvatljiv kako bi nova izborna katastrofa bila izbegnuta.

Ako se zbog ovoga zaista ne pojave na biralištima (kažemo „zaista“ jer ima naznaka da neki pružaju otpor Đilasovoj strategiji bojkota), biće to - ma koliko paradoksalno zvučalo - znak da srpska opozicija uči na sopstvenim greškama. Jer sličnu smo situaciju imali i pre 17. decembra. „Izbore, dajte nam izbore!“, vapili su nakon propasti uličnih protesta, a kad su ih dobili, pokušali su da ih eskiviraju, ali neuspešno, pa su zagazili u mutnu Maricu.

Ovog puta su, veruju, našli način da se izvuku.

Kontinuirano muljanje, svaljivanje krivice zbog sopstvenih propusta na druge, neprestano nastojanje da se do vlasti dođe bez većinske podrške birača... sve to je opozicija i u ovom slučaju pokazala.

I još nešto je opet došlo do izražaja: omalovažavanje građana. Jer ovakvo providno izbegavanje izborne utakmice je uvreda za zdrav razum.

A cena za to je uskraćivanje podrške. Pa još veći strah od izbora. I tako, spiralom naniže, dublje od dna na kom su sad.