FAMOZNO SVETISLAV BASARA: POTPISNICI
Danas je poslednji dan u kom su dozvoljena politička prepičkavanja, huškanja na izlazak na izbore na jednoj i nagovaranja na neizlazak na drugoj strani, i ostale predizborne radnje. Sutra počinje predizborna ćutnja/tišina. Ja sam, međutim, odlučio da se predizborno utišam/ućutim već danas.
Umesto predviđanjima predvidivog - tačnije: neminovnog - ishoda izbora i gledanja u postizbornu kristalnu kuglu (u kojoj se nema šta videti), odlučio sam da našu današnju kolumnu posvetim grupi divnih patriotskih stvorenja koja u pravilnim vremenskim razmacima objavljuje proglase od čijeg trogatelnog tona, žargonski rečeno, spadaju gaće, a koji su u suštinu džaba krečenja, tautologije, narodski rečeno - mlaćenja prazne slame.
Takav bi i najrecentniji proglas srpskoj javnosti iz pera nevladine organizacije Pokret za odbranu Kosova i Metohije, u kome „potpisnici“ - usual suspects, sve moj do mojega, svi odranije poznati organima manije veličine - decidirano zahtevaju - nejasno od koga, pretpostavljam ne od srpske javnosti, a Visoka Adresa nije pomenuta (jbg, nikad se ne zna) - trenutačni prekid razgovora s predstavnicima političke tvorevine Kosovo, jer da (prepričavam) „nastavak razgovora vodi ka definitivnom, pravnom (de iure).
Mora da je Vladeta Janković, autor neumrle misli velikih ljudi „mi nismo u situaciji da se obaziremo na realnost“, ako je pročitao proglas, uskliknuo s ljubavlju: „Bravo, junaci, tako se brani Kosovo.“ Biće reči i o tome kako je Vladetin karaahbab Koštunica branio Kosovo, sada se vraćamo na „prekid razgovora“.
Kojih razgovora? Toga nikada nije bilo. Od početka pičvajza (u izvesnom smislu i oduvek) razgovori Beograda i Prištine su bili privođenja na informativne razgovore. Ponekad i stražarna. Beograd je prinudnim odlascima na razgovore i pristancima na sitne ustupke od početka „kupovao vreme“, uzdao se - a i potpisnici se uzdaju - da „vreme radi za nas“.
Što je besmislica biblijskih razmera zato što se vreme - koga je uvek malo - može „kupiti“ samo prodajom budućnosti, koje ima još manje. Ali u društvu koje sebi, iz principa, ne može priuštiti da obraća pažnju na realnost, to se smatra premudrom strategijiom. A od te strategije do stava „nećemo priznati Kosovo taman da nestanu svi Srbi“ samo je jedan korak.
Ne treba sumnjati da će i taj korak biti učinjen. Uveren sam da su Srbi - bar veći deo - spremni ko zapete puške da nestanu/pomru samo da Kosovo ostane nepriznato, mada nisam uveren - naprotiv, uveren sam u suprotno - da su na to spremni i „potpisnici“. Sa izuzetkom Slobodana Antonića.
Bilo mi je to jasno mnogo pre najnovijeg proglasa. Još na dan proglašenja nezavisnosti „lažne države“, kad su Koštunica & Co. odlučno odbranili Kosovo tako što su nekolicini slučajnih prolaznika podelili bedne bedževe na kojima je pisalo „Kosovo je Srbija“ i nedugo potom na Veličanstvenom mitingu za Kosovo, kada je - u znak protesta protiv otcepljenja Prištine - po Koštuničinom naređenju demoliran i delimično spaljen Beograd. Jbg, zavet je zavet. Ali šta ako nestanu svi Srbi, a Kosovo bude priznato?
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!