Protest je legitimno sredstvo političke borbe u demokratiji ukoliko je nenasilan i organizovan. Poslednji protest je produžetak, možda i kulminacija „antilitujumske revolucije“ u Srbiji. Poslednji navodno ekološki protest protiv projekta „Jadar“ okupio je relevantan broj ljudi, ali je i značajno politički podbacio. Neuspeh protesta se ogleda u nedostatku artikulacije konkretnih političkih zahteva bitnih za zaštitu životne sredine. Izostalo je i upečatljivo političko liderstvo neophodno za uspeh bilo kog protesta. Sve je bilo pompezno, ali politički nedorečeno. Bučno, ali slabo učinkovito. „Borbeni“ poklič „Rio Tinto, marš iz Srbije!“ je navijačka parola smišljena za širenje protestne euforije, ipak isuviše malo znači u konkretnom društvenom kontekstu. Glavni zahtev je staro opoziciono zeleno-levo, ali i nacionalekološko načelo o moratorijumu za iskopavanje litijuma i borata u Srbiji.
Politički gledano, moratorijumom na rudarenje litijuma i borata, država Srbija izigrala je sporazume sa EU po ovoj temi, što je praktično politički i ekonomski sinonim za ukidanje jedino i jedinstveno suštinsko povezivanje sa EU u trenutku stagnacije procesa proširenja, ratnog sukoba u Ukrajini i bezbednosno-političkih izazova u našem regionu. Zanimljivo je primetiti da rušenje Memoranduma o kritičnim sirovinama i mineralima, baterijama i električnim automobilima zagovaraju stranke i pojedinci čiji je dosadašnji javni angažman bio u potpunosti posvećen članstvu Srbije u EU.
Naime, kada se posmatraju svi relevantni politički, ekonomski i društveni akteri, čini se da je sama ideja protesta suprotna složenosti, ozbiljnosti i dugoročnim posledicama problematici rudarenja litijuma u Srbiji.
U vrtlogu dnevnopolitičke pretenzije da se otme vlast, protesti u potpunosti negiraju stavove i vrednosna usmerenja legitimno izabrane vlasti, kompanije „Rio Tinto“ i većine građanstva. Naime, vlast sa predsednikom Vučićem na čelu više puta je predlagala različite oblike dijaloga. Neposredni dijalog na ekspertskom nivou u kome bi se pod okriljem zvaničnih institucija diskutovalo o izazovima rudarenja litijuma i borata, tačnije o projektu „Jadar“. Slično, predsedniku Vučiću, predsednica Skupštine Srbije predložila je skupštinsku raspravu, skupštinske sesije ekspertskog nivoa, različite radne grupe.
Suočena sa medijskom stigmatizacijom, kompanija „Rio Tinto“, koja je u Srbiju došla davne 2001. godine, a geološkim istraživanjima otkrila mineral jadarit 2004. godine, dakle u vreme vlasti sadašnje opozicije, tačnije kohabitacije DS-DSS, kao predložak za javnu racionalnu raspravu objavila je Nacrt studije uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“. Vođena načelom „totalne transparentnosti“, ova multinacionalna kompanija, koja priprema najveću direktnu stranu investiciju u Srbiji u vrednosti od tri milijarde dinara pokušala je da skine stigmu „ekološke Al Kaide“ i prikaže u celini i detaljima svoju viziju projekta, koji u krajnjoj instanci treba potvrde nadležni organi Republike Srbije.
Uostalom, umesto uporne građanske neposlušnosti, „antilitijumska revolucija“ završena je partijama karata i besciljnim kampovanjem demonstranata na šinama železničke pruge. Po pravilu, revolucije, sa znacima navoda ili bez njih, onakve su kakve su im vođe. „Antilitijumski Karl Marks“ je novopečeni političar profesor Ristić, Lenjina u antilitujumskom filmu našeg života „igra“ Dragan Đilas, Trocki je Aleksandar Jovanović Ćuta, a Marinika Tepić je „dublerka“ Roze Luksemburg. Tragikomičan epilog revolucije su i predvidiv i očekivan epilog.
Kakav je, uopšte, cilj okupljanja desetog avgusta? O cilju okupljanja najbolje je svedočio jedan od učesnika protesta, nedvosmisleno rekao: „Ne znamo gde idemo i šta je plan.“ Dok se u Beogradu instant protestuje, trenutno u Evropi se radi na još 13 lokaliteta, a priprema se otvaranje dvadesetak fabrika jonsko-litijumskih baterija do 2030. S druge strane Atlantika, američki savezni podsekretar za energetiku ukazuje da će potreba za litijumom u sledećoj deceniji biti šestostruko veća nego danas. Dakle, litijum je važan prirodni resurs za naučnotehnološki i ekološki napredak čovečanstva.
Efikasno korišćenje prirodnih resursa i inovativne tržišno orijentisane tehnologije uvek su bili preduslov socijalno-ekonomskog napretka i društvenog blagostanja. Ova formula važi i za rudarenje litijuma i ekosistem koji se može na njemu nadograditi. Stoga, umesto političkih igara oko vlasti, potrebne su racionalnost i odlučnost. U politici i ekonomiji, baš kao i u životu, broj prilika za napredak je ograničen. Naše prilike ne može iskoristiti niko osim nas samih.
