Ta­ko je Blis­ki istok ušao u no­vu fa­zu eska­la­ci­je su­ko­ba. Li­ban se na­la­zi u na­j­te­žoj si­tua­ci­ji još od ra­ta 2006. go­di­ne i po­no­vo pla­ća vi­so­ku ce­nu ra­ta. Oči­gled­no je da ame­ri­č­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja ne­će na­pu­sti­ti Izrael dok je u ra­tu. Ne sa­mo SAD i nji­ho­vi za­pa­d­ni sa­ve­zni­ci već i za­li­v­ske dr­ža­ve, pre sve­ga Sau­di­j­ska Ara­bi­ja, ko­ja je klju­č­ni ak­ter.


Plan no­r­ma­li­za­ci­je od­no­sa Ri­ja­da sa Tel Avi­vom ni­je pro­pao. On se mo­di­fi­ko­vao i sa­da po­dra­zu­me­va efi­ka­sno obu­zda­va­nje Ira­na i nje­go­vih sa­ve­zni­ka, ali i ko­n­kre­t­no re­ša­va­nje pa­le­stin­skog pi­ta­nja. Ubi­stvo vo­đe Hez­bo­la­ha mo­glo bi da mo­bi­li­še ne sa­mo Hez­bo­lah već i dru­ge iran­ske par­t­ne­re, po­put gru­pa u Si­ri­ji, Je­me­nu i Ira­ku, ko­ji bi mo­gli da kre­nu u koo­r­di­ni­sa­nu ak­ci­ju pro­tiv Izrae­la. Iran ima du­bo­ko uko­re­nje­ne isto­ri­j­ske, po­li­ti­č­ke i vo­j­ne ve­ze s Hez­bo­la­hom, a u odr­ža­va­nju tog sa­ve­za Na­sra­lah je bio mo­žda i na­j­va­žni­ja ka­ri­ka.


Izrae­l­sko bo­m­ba­r­do­va­nje Be­j­ru­ta i uspe­šna eg­ze­ku­ci­ja li­de­ra Hez­bo­la­ha ve­li­ka je pro­vo­ka­ci­ja za Iran. Dok svet če­ka sle­de­ći po­tez Te­he­ra­na, na­j­ve­ći iza­zov za Iran je ne­dos­ta­tak od­go­va­ra­ju­ćih op­ci­ja za su­pro­t­sta­vlja­nje Izrae­lu bez di­re­k­t­nog ula­ska u rat, ko­ji Iran po­ku­ša­va da izbe­g­ne. Sau­di­j­ska Ara­bi­ja i UAE mo­gli bi po­dr­ža­ti izrae­l­ske te­žnje da se osla­bi i su­zbi­je Hez­bo­lah, dok ne­ke dru­ge ze­mlje, po­put Ka­ta­ra i Tu­r­ske, ima­ju in­te­res da po­sre­du­ju ka­ko bi spre­či­le da­lji haos. Dok me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, kao i obi­č­no, ja­lo­vo po­zi­va na smi­re­nje si­tua­ci­je, Li­ba­nu, ko­ji se odav­no suo­ča­va sa ozbi­lj­nim eko­no­m­skim i po­li­ti­č­kim pro­ble­mi­ma, sa­da pre­ti no­va hu­ma­ni­tar­na kri­za.


Va­ši­n­g­ton i Pa­riz po­ku­ša­va­ju da ostva­re pri­mi­r­je u Ga­zi, ia­ko bi ono au­to­mat­ski do­ve­lo i do sma­nje­nja ten­zi­ja sa Hez­bo­la­hom. Zbog to­ga se mo­že ste­ći uti­sak da izrae­l­ski pre­mi­jer pri­že­lj­ku­je re­gio­na­li­za­ci­ju su­ko­ba. Isti­na je da Be­nja­min Ne­ta­nja­hu ima po­li­ti­č­ke ra­zlo­ge za odu­go­vla­če­nje su­ko­ba. Ta­ko­đe, i ul­tra­de­sni­ca oštro se pro­ti­vi bi­lo ka­kvom pre­ki­du va­tre, a od nje za­vi­si vla­da­ju­ća koa­li­ci­ja u Izrae­lu. Upr­kos že­sto­koj kri­ti­ci Ne­ta­nja­hua, mno­ge ara­p­ske vla­de i da­lje sma­tra­ju da je Iran na­j­ve­ća opa­snost na Blis­kom isto­ku.


Fra­n­cu­ski pred­sed­nik je po­ru­čio da je mi­rov­ni pred­log ko­ji je na­pra­vljen so­li­dan, pre­ci­zi­ra­ju­ći da je pri­pre­mljen s Ne­ta­nja­huom i SAD. Ve­ći­na Izrae­la­ca je pe­si­mi­sti­č­na u po­gle­du mi­rov­nog spo­ra­zu­ma ko­jim bi se oko­n­čao rat u Ga­zi. Mno­gi od njih ne že­le da se zau­sta­vi rat sve dok ne vi­de da su i Ha­mas i Hez­bo­lah neu­tra­li­sa­ni kao ozbi­lj­ne pre­t­nje.


Plan na­j­de­sni­je vla­de u isto­ri­ji Izrae­la je­ste uni­šte­nje Ha­ma­sa, oslo­ba­đa­nje preos­ta­lih ta­la­ca ko­je oni dr­že, obez­be­đi­va­nje gra­ni­ce sa Ga­zom i omo­gu­ća­va­nje Izrae­l­ci­ma da se vra­te svo­jim ku­ća­ma u se­ve­r­nom de­lu ze­mlje.


Izrael svo­je rat­ne ci­lje­ve ne ostva­ru­je. Ha­mas je­ste pre­tr­peo ve­li­ke gu­bi­t­ke u Ga­zi, ali da­le­ko od to­ga da je uni­šten. Na­ža­lost, do da­nas je oslo­bo­đe­no sa­mo ne­ko­li­ko ta­la­ca, mno­gi su ubi­je­ni, dok je su­d­bi­na preos­ta­lih ne­po­zna­ta. Blis­kom isto­ku pred­sto­ji opa­san pe­riod, ra­zdo­blje ko­je će do­ve­sti do is­ho­da su­ko­ba iz­me­đu Izrae­la i Hez­bo­la­ha, ali i nji­ho­vih sa­ve­zni­ka. To će odre­di­ti bu­du­ć­nost tog re­gio­na.