Srbija na strateškoj raskrsnici
Predsednik Aleksandar Vučić boravio je u veoma važnoj poseti SR Nemačkoj na temu održivog razvoja, preciznje na skupu posvećenom strateškim sirovinama.
Srbija je u centru globalne utakmice za strateške sirovine iz razloga što raspolaže respektabilnim rezervama litijuma. Ova sirovina će prema svim analizama biti centar ekonomije 21. veka. Evropska unija u svojim izveštajima navodi da će potreba za litijumu porasti 12 puta do 2030., odnosno 21 put do 2050. godine. Koliko je ova globalna utakmica složena i tesna u prilog idu činjenice da Amerikanci strateške sirovine i njihovu dostupnost tretiraju kao nacionalnu bezbednost. Evropska unija je donela čitav regulatorni okvir krunisan Zakonom o kritičnim sirovinama. Ide se i korak dalje u potrazi za prijateljskim i pouzdanim lancima snabdevanja. Pitanje litijuma je ono zovemo kritičnom tačkom razvoja jednog društva. Po ugledu na naftu ova sirovina određuje geostrateško pozicioniranje države i međunarodni uticaj. Sirovine se nazivaju strateškim ili kritičnim iz razloga što su potrebne svima, a nisu jednako dostupne svima. Pitanje strateških sirovina je više od ekonomije jer poremećaj u njihovom snabdevanju može dovesti do bezbednosnih, ekonomskih i društvenih poremećaja.
Na evropskom planu izrađen je čitav niz političkih, ekonomskih i pravnih mera kako bi Evropa uhvatila korak sa Amerikom i Kinom. Nema evropske strateške autnomije bez dostupnosti strateških sirovina. Srbija kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji svojom geografijom, političkom stabilnošću i dostupnošću ove strateške sirovine ima jedinstvenu priliku da uđe u novi ciklus razvoja. Za razliku od nekih drugih država Srbija ima geografiju kao saveznika. Sa perspektivom pristupanja zajedničkom evropskom tržištu otvara se mogunost integrisanja u najrazvijenije i najbogatije tržište. Mnogi će reći da je evropski ili nemački interes dostupnost srpskog litijuma, međutim mnogo je veći srpski interes da uđe u novi ciklus investicija okupljenih oko zelenih industrija. Stvar je prosta. Evropi trebaju sirovine i baterije, a Srbiji trebaju nove investicije i snažnija integracija sa najrazvijenijim tržištima.
Istorija strateških sirovina, a najbolji primeri su nafta i gas, uči nas da komparativna prednost nikada nije samo ekonomska već uvek strateška. Saudijska Arabija je nakon Drugog svetskog rata sa Amerikancima napravila dil "nafta za bezbednost". Ozbiljne američke analize o zelenoj industriji govore kao o novom "maršalovom planu", a neki idu toliko daleko da tvrde da je zelena utakmica najveća ekonomska operacija u istoriji čovečanstva.
Kao narod već 150 godina u potrazi smo za "zlatnom kartom" koja će ojačati naš položaj na Zapadnom Balkanu i širem delu Evrope. Koliko puta smo kao deca slušali priče o tome kako bi sve bilo drugačije da imamo naftu ili atomsku bombu. Danas nam ne treba nikakva atomska bomba već odluka da se uključimo u centar industrije 21. veka. Ovo strateško pitanje vremenom se preselilo na politički teren sa uplivom stranih država. Umesto debate o tome kako na najbolji način iskoristiti priliku da privučemo fabrike baterija i automobila u srpskom Parlamentu se vodi rasprava o zabrani eksploatacije litijuma.
Istovremeno u Evropi se radi na otvarnju 14 novih rudnika i raspravlja se o tome kako podsticati rudarske i prerađivačke kapacitete. Ovaj proces karakteriše i opravdana zabrinutost za životnu sredinu. Kao Evropljani pre 50 godina smo se odrekli rudarstva i poverovali da će neko drugi snabdevati Evropu, a što nije slučaj danas kada je svet u dubokoj geopolitičkoj krizi.
Gde je balans između potrebe i održivosti?
Odgovor leži u standardizaciji koja ima svoje ekološke, ekonomske i geopolitičke motive. Sertifikat pod nazivom baterijski pasoš je ekološki i geopolitički osigurač. Uslove koje propisuje Evropska unija dužni su da ispune svi koji žele da posluju u Evropi koja je ujedno najatraktivnije globalno tržište. Kina je svojom hiperprodukcijom električnih automobila već izazvala carinske trzavice i sama sebi zatvorila evropsko tržište. Za Srbiju je to strateška šansa da kao pouzdan zapadni partner iskoristi svoju priluku i privuče celokupan lanac vrednosti.
Predsednik Vučić je bio više nego jasan 85% litujuma se mora prerađivati u Srbiji, a javnost je upoznata da to znači više od 10 milijardi evra investicija i 20.000 radnih mesta. Izbor je jednostavan da li ćemo kao zrelo društvo pristupiti alijansi za budućnost ili ćemo prepustiti da nam dezinformacije i politizacija upravljaju strateškim šansama.
MOŽETE DA VODITE HAJKU PROTIV MENE, ALI ISTINU NEĆETE ZAUSTAVITI: Vučić u Tivtu - Vaši izbori nas ne zanimaju, samo nam šaljite manje škaljaraca i kavčana