Za­što sme­ta Ta­ma­ra Vučić

Ta­kav naš čo­vek u Pa­ri­zu će se pros­ta­č­ki i gla­sno sme­ja­ti na uli­ci kad vi­di mu­ška­r­ca u sa­kou mo­de­r­nog, uskog, kro­ja, ili će u Be­r­li­nu plju­nu­ti za že­nom obu­če­nom u pan­ta­lo­ne...“

Dne­v­ni li­st Da­nas se, ta­ko, pi­ta: „U kom svoj­stvu je Ta­ma­ra Vu­čić na dru­goj po re­du afri­č­koj tu­r­ne­ji“, a No­voj ni­je ja­sno: „Ko­jim do­brom Ta­ma­ra Vu­čić u Afri­ci“.

Na­šim „pros­ta­ci­ma u Pa­ri­zu“ uči­ni­lo se ovog pu­ta da ima­ju Vu­či­ća u ša­ci, da je sla­njem su­pru­ge u di­plo­mat­sku mi­si­ju po­či­nio pre­kr­šaj u svo­joj slu­žbi, ako ne za­ko­n­ski, on­da obi­ča­j­ni. I di­gli su se na za­d­nje no­ge i za­ga­la­mi­li, po ko zna ko­ji put: „Vu­čić je kriv!“
„Raz­gla­vi­li su vi­li­ce, a otud, iz pra­zne gla­ve, sa­mo pro­ma­ja bi­je!“, što re­če onaj ru­ski pe­snik.

U di­plo­mat­skim udžbe­ni­ci­ma svih ze­ma­lja sve­ta ja­sno se isti­če zna­čaj „ne­fo­r­mal­ne di­plo­ma­ti­je“, či­ji su ak­te­ri če­sto baš su­pru­ge zva­ni­č­ni­ka.
Još je pre 160 go­di­na knjaz Mi­hai­lo po­slao u Lo­n­don svo­ju su­pru­gu Ju­li­ju da od bri­tan­ske kra­lji­ce Vi­k­to­ri­je tra­ži po­dr­šku za iste­ri­va­nje Tu­ra­ka sa Ba­l­ka­na. Svi de­ta­lji te mi­si­je opi­sa­ni su i do­ku­men­to­va­ni, ali tre­ba či­ta­ti knji­ge, ne pi­še baš sve na In­sta­gra­mu!
O ulo­zi Rai­se Go­r­ba­čo­ve i nje­nim su­sre­ti­ma sa evro­p­skim zva­ni­č­ni­ci­ma ta­ko­đe pos­to­ji mno­go za­pi­sa.

Ali ako Šo­la­ko­vim no­vi­na­ri­ma mo­že i da se opros­ti što su neu­ki, ne­do­pu­sti­vo je da ne vo­de ra­ču­na o ono­me što su sa­mi pi­sa­li.
A izve­šta­va­li su na­ši­ro­ko o po­se­ti ukra­jin­ske pr­ve da­me Ole­ne Ze­le­n­ske Va­ši­n­g­to­nu i ni­su se ču­di­li šta že­na pred­sed­ni­ka Ukra­ji­ne bez mu­ža ra­di u Ko­n­gre­su SAD!

I ne sa­mo to. I Da­nas i No­va pi­sa­li su i o po­se­ti Ole­ne Ze­le­n­ske (bez mu­ža!) Beo­gra­du, gde je „vo­di­la bi­la­te­ral­ne raz­go­vo­re s Ta­ma­rom Vu­čić“!

Ta­da se ni­su ču­di­li i ni­če­mu se ni­su ru­ga­li. Ured­no su za­be­le­ži­li da je Sr­bi­ja po­klo­ni­la 5.000 la­p­to­po­va de­ci Ukra­ji­ne i da se Ole­na Ze­le­n­ska za­hva­li­la.

A kad Ta­ma­ra Vu­čić to isto ura­di u Na­j­ro­bi­ju, kad pra­će­na pr­vom da­mom Ke­ni­je po­klo­ni ta­ble­te ke­ni­j­skim osno­v­ci­ma - on­da „šta će ta­mo“!

To se on­da zo­ve „ne­za­vi­sno no­vi­na­r­stvo“?
Ne­za­vi­sno od pa­me­ti ili ne­za­vi­sno od isti­ne?!
Ivo An­drić je, kao što mu i pri­li­či, bio de­cen­tan, od­me­ren.
Mi bi­smo ova­kvo no­vi­na­r­stvo, to bu­ka­nje či­ji je ko­ren u neu­kos­ti i zloj vo­lji, na­zva­li ge­džo­van­skim.

N. N.