Svet je sveća koja gori sa dva kraja - jedan je na Bliskom istoku, a drugi je u Ukrajini. Oba ova kraja sastaviće se na američkim predsedničkim izborima, jer je Amerika još uvek sila koja presudno utiče na svetska strateška zbivanja, tako da će američki izbori odrediti tempo u kojem će svet sagorevati u narednim godinama i decenijama. Konačno, američki izbori su već glavna ručna kočnica survavanju sveta u provaliju, jer bi situacija i u Ukrajini, a pogotovo na Bliskom istoku, otišla u nepovrat da tamo negde neko ne pazi kako će se to odraziti na ubogog američkog glasača, na primer, u Tenesiju, koji bi mogao biti opasno ljut ako cena nafte, a sledstveno tome i sve ostale cene, odu u nebo.
Stoga se Amerika svojski upinje da dozira ova dva konflikta taman toliko da ne ostavi svoje saveznike (Izrael i Ukrajinu) na cedilu, a da ih opet ne podrži toliko da to izazove nekontrolisanu odmazdu neprijatelja njenih prijatelja - Rusije i Irana. Međutim, tu postoji jedan problem koji Amerika nije imala, na primer, pre pola veka, prilikom Jom Kipurskog rata, a to je da ona sada ne kontroliše u potpunosti nijednu stranu, osim možda samo nesrećnu Ukrajinu i njenog predsednika, koji nema izbora nego da sluša što mu šapuću iz Pentagona i Stejt departmenta. Jer njegova politička snaga i strateško iskustvo nisu čak ni približni snazi i iskustvu dvojice najnestašnijih mangupa svetske strateške partije pokera - Putinu i Netanjahuu, koje sve teže kontrolišu i bog i đavo, a kamoli da to može Amerika. Ako postoje lideri koji su nalik značajnim ratnim liderima prohujalih vremena, onda su to upravo izraelski premijer i ruski predsednik, o čemu znakovito govori i njihov životopis, budući da je prvi u mladosti bio pripadnik specijalne jedinice komandosa, a drugi pripadnik onih dubinskih struktura koje vedre i oblače svugde.
Trenutno su upravo njih dvojica u svetskom strateškom pokeru na potezu, Netanjahu u potencijalnom odgovoru Iranu za dosada neviđeno zasipanje Izraela raketama, a Putin u Donbasu, gde polako spaja istočni i južni front. I jedan i drugi su prevejani strateški kockari i pokeraši kojima nije bilo teško da u interesu sopstvene nacije i države odu onoliko daleko koliko je trebalo, ponekad blefirajući, a ponekad odigravajući onu kartu koja naprosto mora da se odigra. Od ove dvojice strateških mangupa zavisi koliko daleko će se ići u podizanju uloga u trenutnom svetskom strateškom pokeru i aktuelnoj partiji strateškog šaha, koja preti da obrne čitavu tablu.Oni su lovci koji su na potezu, ali ipak nisu kralj i kraljica jer su to Amerika i Kina, dve dominantne sile našeg vremena koje ne učestvuju direktno u pomenutim konfliktima, ali vuku konce iz pozadine, ne kontrolišući svoje lovce potpuno, ali dajući im svojom ekonomskom snagom, koja je uvek bila gorivo strategije, okvire i kontekst.
A Amerika i Kina u ovom momentu još nisu spremne da ova brutalna svetska strateška video-igrica ode na najviši nivo i to je dobra vest za svet, koji ima još koju godinu ili možda čak i deceniju da cinculira do trenutka istine.
Do tada će lovci loviti, pešaci ginuti, konji skakati, a topovi gruvati.
