Godinama sa ovog amvona grmim, govorim i pišem da su pogrešna upotreba i zloupotreba jezika - uzroci većine ovdašnjih pičvajza i belaja. Naravno da džaba krečim. Jezikoslovcima i njihovim političkim sponzorima stalo je samo do toga da se utvrde granice srpskog jezika i književnosti i da što više knjiga bude štampano ćirilicom.
Ostatak srpskog jezika prepušten je haosu i nepismenim novindžijama, a iz jezičkog haosa nastaju haotični događaji. To što ovde mnogi, ako ne i svi, ne vide direktnu vezu između svojevremeno vrlo popularne poskočice - gde su srpski grobovi, tamo su srpske granice - i „ovoga što oduvek nikad ovako nije bilo“, samo znači da će bivati sve više srpskih grobova, a sve manje srpskih granica. U svemu.
Uzmimo primer pogibije petnaest osoba pod urušenom staničnom nadstrešicom u Novom Sadu koja je momentalno jednoglasno (i pogrešno) označena kao „tragedija“. Sve to jeste užas, ali nije tragedija. U poetici - a ne vidim zašto ne bi bila i u politici, svudge uostalom - tragedija je dramska situacija u kojoj junaci bivaju žrtve neumoljive sudbine protiv koje se uzalud bore.
Ničeg sudbinskog, neumitnog, neizbežnog nije bilo u tim pogibijama, nije tu bilo ničeg što se MORALO dogoditi, petnaest ljudi je izgubilo život pukim slučajem, sticajem okolnosti i zbira raznoraznih improvizacija, drljavosti, smandrljavanja i propusta u poresu koji je trebalo da osigura da nadstrešna konstrukcija stoji na svom mestu.
Ako nije tragedija, šta je onda. Ako sam dobro razumeo Wiki definiciju ubistva iz nehata, koja kaže da je „ubistvo iz nehata čin nemara za koji se razumno može predvideti da će dovesti do smrti“, onda je to višestruko ubistvo iz nehata. Tako to valja shvatiti, tako procesuirati. Već je to dovoljno užasno, treba li to dodatno napumpavati?
Masovne pogibije, poput ove pod nadstrešnicom - koja je postala zlokoban pojam kao da je ona kriva - mogu naneti politički štetu. Kao što su i nanele. Visoko Carstvije se (ne bez razloga) našlo u nebranom grožđu. Ali nema tako masovnih pogibija i toliko velikih nesreće iz kojih se može izvući politička korist. To je nauk koji ovdašnji političari (svih boja) nikada neće naučiti.
U opštoj pometnji i kakofoniji - koje su za razliku od nesreće pod nadstrešnicom tragične jer su neumitne - dodatni oblak prašine na ionako zaprašenoj političkoj histeričnoj sceni podigla je izjava načelnika varoši novosadske - izvučenog iz srednjeešelonskog Visokog naftalina da bi zamenio Vučevića, „da porodice nastradalih pod staničnom nadstrešnicom razumeju tragediju i ne osuđuju državu“.
Kao i prigodom prošlogodišnjih tragedija - koja takođe nisu bila tragedije nego masovna ubistva s predumišljajem - pokrenuti su protesti protiv „tragedije“, koji jesu tragedija - zasad, srećom, bez žrtava u ljudstvu - jer su borba protiv vekovnog determinizma, proisteklog iz vekovne neslobode, brzine na zlo i hitrine na grabež.
Dok se protiv toga još moglo boriti - u periodu 2001-2003 - malo je ko hteo da se bori, a mnogo ko se borio protiv onoga koji je hteo da stvari postavi na svoje mesto. E to je već bila tragedija. Ovo su posledice.
· Reaguj
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti