"NEKI PENZIONERI PRESTANU DA KUPUJU LEKOVE" Da li se od penzije može dostojanstveno živeti? Ristić otkrio od kog oboljena Srbi najviše pate

Najnovije povećanje penzija će svakako lekovito delovati na penzionere, naročito na one koji izdvajaju od nekoliko hiljada do 20.000 dinara za lekove, u zavisnosti od zdravstvenih problema koji ih muče.

- Ne možemo opšte reći da li penzioneri mogu lagodno živeti sa svojim penzijama jer ima mnogo ljudi sa različitim penzijama.  Onaj sloj koji ima visoke penzije, nisu bolesni, imaju dobre životne uslove i žive u krugu porodice koja im pomaže mogu da žive u dostojanstvu. Nije mali broj ni onih koji žive sa skromnim penzijama bez podrške, njima je mnogo teško - kaže Satarić.

Ona dodaje i da je zdravstvena zaštita za obolele penzionere primarna, ali da državna zdravstvena nega može biti teška za ostvarivanje:

- U velikom broju seoskih sredina gde su zatvorene ambulante zdravstvene stanice, njima lekari dođu jednom u 15 dana. Mnogi nemaju novca da odu u susednu varošicu. Oni u većim gradskim okruženjima nemaju pristupačnost, veliki broj osoba ima invaliditet, a nije ni mali broj onih koji koriste kolica.

Satarić kaže da 37% zdravstvenih ustanova nema rampe, a da preko 80% ustanova nema adekvatna vrata za lica sa invaliditetom.

- Ukoliko je nešto veoma urgentno, oni će vam ukazati pomoć, ali vi danas i za svog izabranog lekara morate da zakazujete od 7 do 15 dana unapred, a o specijalističkim i da ne govorimo - kaže Satarić.

Ristić je prvo istakao da iako su oni lekovi koji se najčešće koriste bezbedni, što je dobro, ali da se na prvi pregled čeka mesecima:

- Svake godine više Srba umre nego što se rodi. To treba da bude crveni alarm da nešto promenimo, da svako može da se leči kada mu je to potrebno. 

On navodi i da je potrebno u rešavanju problema angažovati i privatne ambulante, ali te preglede pokriti državnim osiguranjem, kako za penzionere, tako i za mlađe ljude. 

- Penzioneri najčešće kod nas oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja, mi smo u Evropi oduvek među prve tri zemlje po obolenjima ove prirode - kaže Ristić.

Satarić kaže da je participacija za lekove za pritisak veoma mala, ali da postoji veliki broj lekova koji zahteva veće učešće osiguranika pri kupovini lekova.

- Ne računajući suplemente, mi dolazimo do cife da ljudi izdvajaju i do 20.000 dinara na lekove. Mnoge dijagnostičke procedure ne mogu da se urade u Domovima zdravlja, već smo Kliničkim centrima, a onda lekari upute ljude u privatne klinike. Ispada da ljudi sa novcem imaju veću priliku da se leče - kaže Satarić.

Ona tvrdi da čak ni pacijenti onkologa ne mogu da dođu do svog lekara po dva meseca, a složila se sa idejom Ristića o pomoći koju bi privatne ustanove mogle da ukažu.

- Farmakomafija reklamira nove lekove iako imamo stare koji možda i bolje funkcionišu zato što te farmaceutske kuće stimulišu lekare da hvale nove lekove. Ti lekovi su skuplji i treba se formirati komisija koja će kontrolisati ovaj problem - kaže Ristić.

Satarić je objasnila da se na zdravstvenoj knjižici ne može videti da li je penzioner socijalno ugrožen ili prima neku od nižih penzija, kao i da je čula za slučajeve gde penzioneri odustaju od korišćenja lekova i žive sa svojom bolešću jer za njih ne mogu da izdvoje novac. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs